Стармали

.СТАРМАЛИ" БР. 1. ЗА 1889.

Премишљајући о тако лепим сватовским стварима пробуди ме нека врева и галама, као да је из Пеште, из Дебрецива, из Сегедива, — а јасно се чују речи: никс дајч! никс дајч! — Ето ти врага, помислих у себи, да вије откуд дошао наш савезник Бисларк са региментама и тоновима да нас увери о својим мирољубивим тежњама. Али није, није, — има оп каде, па се у тој кади у млакој води купа, а Рихтер и Бамбергер душирају га хладном водом, јер то је врло здраво. Та врева и галама има други извор. Маџарски ђаци. т. ј. они велики ђаци боје се да не науче немачки, па су се за то тако узрујали, већма него онда кад су научили турски, т. ј. кад су Керим паши сабљу носили. Не противе се они немачком језику што је тај језик једав од првих оветских језика, што се с њиме може по целој Европи путовати, што је немачка литература пуна корисне драгоцености, — не противе се они тога ради, него аа то што њима треба стварне науке, — а ако се глава великих ђака напуни страним језицима, камо онда места за друге корисне науке. — Ти мађарски велики ђаци имају у нечем и право, Само што не умеду своје право вешто да докажу. По моме мишлењу они би требали да изишту од г. Пере Стојковића (ено га у Сомбору) лечничку сведоџбу, да страни језици запремањем места шкоде главама великих ђака, — а г. Пера радо би им још и то посведочио, да само главице малих, основних и то немаџарских ђака ваља пунити страним језицима, — а великим ђацима доста је ако знају казати : никс дајч! Зато мудра и здравствена политика треба само мале ђаке да оптерећава туђим језиком, — јер мали ђаци не могу се бунити, (само се могу збунити). А ведиким ђацима треба оставити и мало празнине у глави, а већ „шта ће са празнином" ? то је њихов посао.

На тај начин оправдало би се уливање мађарског језика у ђаке српских основних школа, — али шта ћемо са оним још мањим школама, може ли се што забавити забавиштима, која се на врат на нос дижу и то често и сраским повцем, — где мали мушкарци још носе сукњице, а још не знају ни српска оченаша, а Неника од њих већ паправи папагаје, који свога рођеног оца и матер поздрављају са „Јолегел /" и „ Цоколомкезиш /" — П1та ћемо о томе да кажемо. Но то морам оставити за други пут, јер од силне вике: никс дајч! не могу да приберем мисли. А. Б.

ти велиш о Милап на-

постиже цел.

Ћира. А шта уставу, који је кр роду „поклонио*. Спира. Ја би тек онда био потпуно задовољан, да је и велика скупштина неколико параграфа краљу поклонила, јер дар без уздарја увек остаје нешто једнострано, и ретко кад

П с л и ц е. Д. Даклем Тиса је победио — своју партпју. На томе би му „Стармали" могао честитати. Али иочекајмо мало, кад је он такав јунак, победиће он ваљда и сам себе. Л. Мислило се да ће се сад Николи каплару извући ћилим испод ногу. А кад оно, са свим друк-

П9Д1ХШК. Како је Чивут Чивута преварио, Наслов је врло интересантан, па знам да ће вас примамити, да целу причу до краја прочитате. Арон и Ревека Голдштерн , стари људи, живели су у једној варошици у којој је било доста Јевреја, а били су познати као цииије да том пару пара нема. Но они су ипак имали пара, имали су и кућу своју, слободицу своју — а већ како су стекли, то знају и они, а зна и цела варошица. Еле, по њиховом стању и имању могли су они сваки дан јести печења и колача и пити најбоља вина, ал они су то ипак откидали од својих уста, и јели су понајвише само чорбу од кромпира, роткве и бела лука, — а месо је стизало на њихов стол врло ретко и то само у облику какве кошер салваладе. Што јесте, јесте, знали би они уважавати сласти какве кљукане гуске, и та је жеља каткад у њима јако овладала, али они су таке жеље ипак савлађивали и у себи угушавали, са извесних разлога. Јер преко пута од њих живели су вихови рођаци, породица Туртелтауб а то је била засад још сиромашна породица са много дечурдије, и ти Туртелгајачићи су се

све врзли око њихове куће и завиривали су у њихове про зоре. Па сад кад би се каква лепа печенка створила на њиховој трпезн, они би, хоћеш нећеш морали позвати и малог Ицига и чупаву Сару и пегавог Еобику, — а та деца једу као хале, — гуска би брзо планула, а — то је страшно н помислити. Тој св јој зебњи дали су они и јасна израза, то је било једаред у очи шабеса, кад је роми Мојсије Тутман ишао улицама са пуним џаком закланих гусака, па је дошао и к њима, не би ли једаред и ови од њега пазарили. И Мојсије је употребио све своје слаткоречије да их на тај луксус наведе. Арон и Ревека бацали су лакоме погледе на Мојсијев еспап и већма но икад имађаху вољу да се баце у трошак и да принесу жртву своме мукотрпном трбуху. Али Ициг, Сара и Кобика провиривали су и сад кроз прозор, — а то је била опомена да се окану ћорава посла. Мојсије је био врло промућурна глава; он се више пута Једио што богати Голдштера са својом супружницом тако комрачно живе, — па сад му се прокте да им се мало освети. Он их повуче на страну па им пришапне: Ако купите од мене једну гуску, ја ћу вам дати приде један леп савет! научићу вас како ћете удесити, да та гуска буде