Стармали

„СТАРМАЛИ« ВР. 1. ЗА 1889. Б

чије. Њему вао да се још подмеће аод ноге ћилим новог устава. ©. Ето, како успеше пришипетље Анђелићеве. Хтедоше да опдоче место где му леже „свете мучепичке кости". Али у место оплочења изазваше ополчење. Вајкају се неки, што се не држе парастоси умрлом Гермаву. Али заборављају да у једно време не може бити и парастос и па ратос! §. У Земуну излази „Ново Време". Многи Земувци веле да би били куд камо радоснији, кад би им се повратило старо време.

□ , У Београду је био пљуоак од ордепа. Чудан је то пљусак, кад нико амбрел не распиње.

Краљ се Милан држи оне немачке пословице: /Л^аз 211 ухе! 181 Ш1§езип(1 в . — Он вели за Србију би било сувише два кона, — и конституција и конзеквенција. Зато је конзеквенцију метнуо под купус.

Што пеки још једнако помаџарују своја презимена, то је ситан стра. Зло би било кад би неки Мађари посрбили своје име. Н, пр. кад би хонвидски министар Фејервари постао Београдски.

X- Даклем сада знамо зашто је г. ђаја био у само ваша и ничија више, да не морате дати ни батак ни карабатак, на ни саму шију оним прождрљивин ТуртелтајачиЛима. „Ајд, не лудуј" рече стари Арон „зар не видиш те хале да и сад кроз прозор вире, па једва чекају да гуску купим". „Ни!" рече Ревека „кад добри Мојсије хоће да нам да добар савет, могли би га бар послушати." „Савет да нам да! Он да нам савет да ! какав савет да нам да. То су празни разговори. Ициг, Сара , и Кобика имају добар нос. они ће иамирисати печену гуску, ма је ми како сакрили". Тако се опирао Арон. „Нека је мирише" преузе Мојсије, „али не морају за то и лабрњу омастити." На онда намигнувши лукаво прошапута: „Ви ћете разгласити свугде и свакоме да је гуска смрдила, па сте је морали дати псима. „Је с' чула, Ревека, шта овај вели?!" проговори Арон, коме се тај савет почео допадати. И Ревека је потпуно схватила мудрост тога савета и била је готова да га послуша, зато и рече мужу : „купићеш ]е Ароне, купићеш." Ревека је изабрала лепу гуску и после дужег ценкања погодише се и исплатише је. У вељој радости нису ни пазили шта је Мојсије урадио. Он је вештим начином |

Готи. Да се преуготови за деградацију, — да од начелника постане професор мале гимназије.

На нову годину. (ма коју.) Чуј, човече, мога света, На уранку нова лета: Ако ти Ј а н уар не испуни жељу Покрај свега труда и зноја и жара, Немој да се љутиш, можда ће то доћи Током Фебруара. И Фебруар може да ти над омане Да пред-а те стави големе тешкоће; А ти с' држи Марта, и он нешто може, Само ако хоће. Прође л' и М а р т лудо, а срећица твоја Још се не појавља, оста где и била, Тада, брате др^ги, (оно јссте чудно) Али шта ћеш, тад се надај од Априла. Април радо вара, уме да обећа, Ал од речи своје издајнички бега, Но за то не клони, Мај је месец красан, Уздај се у њега. Сусретај га с надом и са добром вољом, Чврсто држи крму свога малог чуна; Не буде ли М ај а што ти срце жуди, — Може бити Ј у н а. ' гуску изменуо, па у место здраве дојакошње гуске подметнуо им неку стару, већ натрухлу, смрдљиву мрцину. Па се онда пожури на 10ље и одјури у оближње село. ако би га повијали, да га не могу наћи. * * * После два дана проћи ће МоЈсије опет Голдштереовом улицом са својим џаком на леђи. Арон и Ревека стојали су пред кућом својом, па кад опазише варалицу још из далека, а они му већ почеше песницама претити. Али Мојсије ни лук јео ни лук мирисао (то је само пословица) он се, братац чини и невешт, са свим мирно дошантуца до њих и учтиво их поздрави. „Ту си, хуљо, је ли!" Нродера се Арон, шчепавши га за рукав и вукући га унутра у кућу, — а Ревека га је одостраг турала. „Она гуска што си нам је подметнуо смрдила је као буба!" викао је Арон као бесан. „Добро, врло добро, Аронлебен", — говораше Мојсије гласом тихим, — тако треба говорити, кад човек хоће своје печење сам да поједе. То је мој савет. Је ли да еам паметан човекI ! „Али гуска је за право смрдила" — сиктала је Ревека, — „ми је нисмо могли појести, морали смо је псима I дати." *