Стармали

4 У СТАРМАЈ1И Ц БР. 1. ЗА 1889. довбезводев&ОДвввДОМДОДОДОДОвевевее^^

И Ј у н може проћи без икавва лека, А твој вапај срећа јоште није чула, Ти га мани врагу, крепи своју свагу, Па се хватај Ј у л а. Питаш : шта ћу овда. ако и Ј у л слаже ? Напред, напред само, богу се молећи, Ти пренеси бриге и невоље своје Нек их А у г у с т лечи. Ни с Аугустом ниси баш уговор стего, И он може касги: чекај, брате драги! А ти мораш чекат', не смеш очајават' За Аугустом иде Септемберац благи. Е па нек се деси, да и он омане, Очајање ником не доноси добра, Чини се и невешт, а у себи мисли : Ха ево Октобра! Сад је време бербе (ако филоксера Рачун не поквари); Не буде ли ништа, ти се теши тиме: И Новембар уме даре да подари. ■ Уме уме, куме, - ал и слагат' уме. Па ако те слаже, извиј се савладом ; Та Декембар може све поправит' лепо, Ти у њега уђи са вером н надом. Ако и Декембар превати те љуто, Немој да ти очај надање пресеца То исто понови у години новој, И та има пуних дванаест месеца. (,»■" ) „Браво, госпођа Ревека ! Само тако љутито говорите, — па ће свако веровати. Ал ја нисам ни мислио да сте ви тако вешта глумица." Арон. Ти си хуља, ти си нитков, ти си лопов ! Мојсије. Тако, тако, — врло се вешто претварате ! Арон. Шта, лоло једна, ти се чиниш као да ме не разумеш ?! Мојсије. Та разумем вас, човече, како не би разумео. Та ја сам вас томе и научио, — тако смо уговорили. Сад ме само добре испсујте, јер ено туртелтајпчићи опет вире кроз тарабу и прислушкују. Грдите ме, Межете ме кобајаги мало и у леђа бубнути. Онда нико неће посумњати. Иштите и свој новац натраг, — а ја вам нећу дати, већ ћу побећи. Све је то Мојсије шапатом говорио и што су га већма грдили, све им је више одобравао. А кад су га слабачким рукама у ребра боцкати почели, онда се почео смејати, велећи:Сад је већ доста, јер сам врло шкакљив. И„то говорећи збоде па оде, ал се још дуго и на улици смејао. Ето тако је то било. Тако је Чивут Чивута преварио. По прииоведању „К."

1 Шта не зна и шта не може, У гостионици, у друштву угледних грађана седео је за вечером и један свршеои јуриста. Јуриста је био врло хвалисав; хвалио је евоју умну и своју телесну снагу; много је говорио шта све зна, и шта све може. То се једном додијало грађавину, који се такођер радо хвалио, али сад није могао да дође до речи, само му толико рече: Доста смо чули шта све зиате и шта мо ::ете, сад нам реците шта не знате и шта неможете, — па ћу вам онда доказаги да ја и то знам и то могу. Јуриста се насмеја и рече: „Ја не знам где сам заборавио моју кесу с новци, па сад н е м о г у вечеру да платим. И врло ми је драго што велите да ви моју вечеру нлатити можете." Овај је одговор друштво развеселио, а онај грађанин није имао куд, већ мораде платити ђакову вечеру и још приде донесе на сто неколико боца вина. Прибележио К.

Шта се може човеку на божик десити, Наш поштовани теча К позобао је у име божије до јако седамдесет и пет божића, па му се никад није десило што је доживео сад о прошлом б^жићу. Теча Е с мисли и персоном сам вазда купује што за његову кућу треба, нарочито јестиво, ви за живу главу не би допустио да му ко други купи. Тако је и сад пред прошле свеце све сам спремио, кући донео, куварици предао, па онда метнуо своју комотну капу на главу и у своју се наслоњачу завалио, чекајући да се почну ређати све ђаконије, које свагда о божићу на његов сто долазе. Кад је било некако близу чесвице и прасега, његова госпођа изиђе сама да нареди и надгледа, како би све у реду текло, па ће рећи девојци: кад унесеш унутра исечено прасе мети лепо на сто, а главу прасећу стави пред господина па реци: глава пред главу. Теча је таман довршио „дјева днес" после ломљења чеснице, кад је девојка унела прасе и метнув главу пред њега са свим радосно и безазлено од срца узвикнула: „праее пред прасе", мислећи да је бог зна како лепо извршила госпођину заповест и сва се збунила и поцрвенила од стида, кадје теча на то стаде частити псовком како он то само зна. Катица.

Н а с е л и, Сељак дође у варош и кад је дошао пред зграду велике школе, види тамо многе младе људе пред зградом па ће једног запитати: — Вала небил' ти мени рекао каква је то зграда ? — Водевица — одговори му ђак. — Зато толики магарци стоје ту, зацело, да су донели да се меље — одговори гејак. IIо причању Ј Воцин Мањин.