Стармали

12 , (ЈТАГМАЈШ" Б1 Ј . 2. ЗА 1889.

П у с л и ц е, □ • Ни ми не мислимо да ће Булааже републику срушити; али добро је што ивгледа тако страшан, бар ће се данашња ренубликанска влада мало тргаути.

§. 40. тачка новог устава вели да краља не може нико тужити. Не знамо је ли и ту тачку краљ поклонио народу или себи, или својим кредиторима.

А. Добро је што у Београду не излази какав немачки шаљиви лвст; тај би на то направио шпас, па би рекао, „ко је изван суда, тај је изван закона, а то се укратко каже „то^еНт".

=. Чеда и Владан иступају из вапредњачке партије. Па зар такав добар нос не заслужује да им осигура вечито мивпстровање.

О. „Ново Време" сасвим озбиљао доказује да Авђелићевом наследнику није остало ништа. Е па то је његова срећа, бар ће мање ЕЛб1:еиега платити.

■ЈМ^. Новосадски конштаблери женијално су почели, т. ј. прво су једну женскињу затворили, и да та женокиња случајна није била стара капета ница, можда би, хоћеш нећеш, морала бити крива.

х. Што је „Наше Доба" и ове године донело лањски божићни поздрав Авђелићев, то је врло уве-

селително. До године треба да донесе преклањски поздрав. Ми му ва такав напредак нећемо завидети.

оV Г. Призревац се угризао за језик, и за то више нећемо чути његову „Српску реч". (И „Видело" се већ по мало загриза за језик.)

+ . У Србији још влада стара девиза Николе Христића, још се поштује ред и рад, — то се види и по томе. што је Абердар добио орден Св. Саве п р в е класе, а Гершић д р у г е класе.

Ђука. Кажи ти мени зашто је босанским ђацима у Бечу забрањено упусивати се за чланове друштва зоре? Шука. Ваљда за то што се са- станци зорини увек држе у присуству комесара, па <;е ту ве може ништа говорити о политици; а Бошњаци треба да буду политични, ако хоће да не изгубе стипендију.

А. Који су новци сад најређи у Србији ? Б. Гараша н о вц и.

Е сад је већ и мајстор Салантаћ (како се наљуштио ракије) био на чисто да су то шљуке, јер што би овај куповао једну ципелу. „Хајд дај мени ову женку а себи задржи шужака, мужак је већи а мени треба само мало за болесника. Шта иштеш за њу?" Толико и толико и — онај узме ципелу а овај бесно тури новце у џеп па хајд кући. Еад је дошао кући, а он „фис!" ципелу о астал, па ће жени (онако муцајући): „На очупај ту шљуку па направи паприкаш!" „ Јао човече каква те шљука спопала ?" „Не мој да ми свираш, него ради што ти кажем, кад сав свет каже да је шљука, онда је шљука." „Ију мени жалосници шта је од човека ? Та тај је полудио!" „Је си чула сад нек је доста, него ч пај је одмах јер ако ја тебе спопаднем чупати хоћеш видети ко је полудио..." „Оћу, човече, оћу" прекрсти се и изиђе на поље. Чим је нзишла, и за собом чула' „хајд, хајд, не мој да те ја прекрстим," а она терај по доктора. Мајстор Салантаћ се баш почео једити (и штуцати од ракије) што је женку продао, јер женка је — кажу —

мекша нег' мужак, а на врати се појави његова сипруга и г. доктор. Овом се одмах соба окренула. Гледа доктор у њега, гледа у ципелу па ће онда почети да га испитује и саветује. „Јесте чули г. докторе, оканите се ви мене, нисам ја луд. Ако сам и пијо нисам валда памет попио, него се ви чистите док ја вама лепо кажем. Ја не требам ничијег савета, кад је свом свету шљука — и мени је, а ти ћеш мајсторице пазарити само док овај оде." Доктор слегне раменима, каже њо^ да ће морати употребити онака средства каква већ он зна, шапне јој да ће га насилно послати у шпитаљ и тамо лечити јер овде није чист посао и пође на поље. У том уђе један с ципелом у нутра, каже да га је послао м. Тозгало да му донесе натраг шљуку јер не може — вели — да је обује, тесна му је. Доктор је сад тек кад је чуо да је ту умешан и м. Тозгало, видео да је то нека комендија и сад му је тај човек морао све потанко о целој ствари приповедати и тако опрости од беде и мајстора а бога ми и мајсторицу, јер тешко да је овај не би намајсторио кад би се вратио из шпитаља. (ПродуждКе се).