Стармали

14 „СТАРМАЛИ" БР. 2. ЗА 1889.

Досетке, паивности и др. из дечијег света. Једео дете имало је пуну кутију солдата од одо ва, међу њима било је и коњапика, хусара, — ал он никад није видео жива хусара, само је имао појма о својим оловним хусарима. Једаред пропутоваше хусари и кроз његово село и туће да преноћи у свакој кући по један по два. И у њихову кућу дојаши један хусар, а дете га је кроз прозор видело и радовало му се; а кад хусар скочи с коња, дете се трже и повика: ајао, преломио се!

— Је ли, ујна, зашто ти мене зовеш С о к и д а, кад је моје име Сока? ~ Ја ти тепам. — А зашт' ми тепаш? ~ За то јер си мала, па слатка, па мила. — А кад си ти, ујна, била мала, па слатка, па мила, теби су ваљда тепали: Ујница. Р.

Ранко је читао у некој књизи о Самоједима, па једаред у вече запита свога оца: какви су то људи, ти самоједи, и зашто се тако зову ? Али пре но што му је отац на питање одговорио, довикне му мали Зарко из кревета: ја знам какви су ти Самоједи, — ти ништа друго не раде, само једу. Р. Дете плаче на улици. Прође туда један старац и запита га, за што плаче. Дете му исповеди своју несрећу, т. ј. да је изгубило један десетак. Старац није волео гледатп кад деца плачу, извади десетак из шпага, даде му га: ето, сад онет имаш десетак. Дете прими новац, ал мало за тим поче још већма плакати. Старац се врати и упита га: 0, за бога, деране, што сад опет плачеш? Дете одговори јецајући : како не би плакао 1 Да нисам изгубио онај први десетак, сад би имао два.

0 т а ц. Кажи ти мени, Панто, шта добијамо од кабаничара ? П а н т а. Кабанице. Отац. Врло добро. А шта прави чизмар ? Паата. Чизме. Отац. Врло добро. А шта нам даје воденичар. Панта. Воду.

С а в е т, Не ваља ти пос'о пријатељу Иво, што бага целу ноћцу проведеш уз пиво.

Виш ја боље радим, — не могу на ино До дванајест уз пиво, од дванајст уз вино.

Кеверишанин.

Неко друштво седе за вечеру. Већ су почели вечерати, кад неко опази да их за столом има управо т р инаест. — Несретан број. — Многи сс снекеселише. Но брзо их утеши дебели Мија, рекавши: „Не брините се, браћо, ја ћу и јести и пити за двојицу — а то је онда тако исто. као да нас има четрнаест.

А. Чујем, иријашко, да ти је умр'о отац, Сељак. Умр'о богме. Д. 0 сиромак! А је ли дуго боловао ? Сељак. Вогме дуго. А. А јесте ли му звали доктора? Сељак. Нисмо. Ал да му је било горе призвали би били и доктора.

А. и Б. увек су се кошкали и један другом доскакали. Једном рече: А. Ти, брајко, не знаш рачунати ни колико мој ма ли син. Б. Е, да! А, Но па кажи ми колико је два пут шест. Б. Сто и двадесет, т. ј. ако и себе придодаш.

Један шаљивчина доведе у друштво евојих пријатеља свога млађег брата и представи га овако: „Нмам част приказати вам мога брата. Није тако луд, као што изгледа^ А млађи братац придода: „Јесте, у томе Је баш највећа разлика између мене и мога старијег брата.

Н. Ти се тужиш да ти често лопови на кућу наср ћу, па те и похарају. Н. Н. Да! Н. Ца што не купиш револвер ? Н. н. Јест! да ми и њега однесу. Мило за драго. Неки шегрт носио с Дунава ћупу воде. Прође поред њега несташан ђак, гурну га и шегрт паде па разби ћупу и поче плакати. „А јао, а јао, што сте ми ћупу разбили!" ђак се само насмејао ка рече: ништа, ништа, — купи другу. Тад се шегра разљути, зграби један цреп од ћупе и удари ђака у главу. — А јао, хуљо, та ти мени разби главу — повика ђак. Шегрт. Ништа, ништа, — купи другу. Та вам и тако не ваља.