Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 2. ЗА 1889. 15

Најновији рукопис Милетићев. Ео нам је срцу прирастао, од тога нам је све мило, и најмањи зрачак живота његова. Наш незаборављени првак Милетић већ од више година болује, и ми смо се већ привиклк сматрати као ди смо га са сбим изгубили. Тужно нам је о њему говорити, па за то о њему мало и говоримо, у толико чешће отимају се у потаји уздаси из груди сваког поштеног Србива, — имамо и за што — имамо и за ким. — Али Милетић чешће пише својима, и писма су ње^ова подобва, да нас у најлепше наде уљуљајуПре месец дана, трећи дан божића, положио је његов мили Славко први испит из медичких наука, и то је оцу јавио, а отац му је такн одговорио и написао му две читаве стране писма обичног формата. Ми смо то писмо од Славка измолили, и неколико редака тога писма дали смо верво пречинити, и то овде прештампавамо, знајући да ћемо публици нашој тиме јако угодити. То се писмо почиње овако:

Си е

/П / [ Сх /рV ,

^ ^ г - ^ С, ^ њ , Јј* о>- ~ Ј/ ^ г < / ^ X '--I. /• ^ј/ ^ ^ ^ р

/е.

7-"/А

^ Ј""

' о,/, /~ а / 2-'1-7

За тим даје наш драги паћеник сину своме лепих савета. говори о разним стварима, говори и о [својој невољи и изражава надање да ће се кад тад опет својима вратити. На крају писма потписује се овако:

, ■/■{<- /-тгу

у'^^•~/ х/гСи

Рукопис је Милетићев, као што из ово неколико редака видите, сасвим одрешит, и читкији није био ни онда кад је био у цвету снаге своје. Уредништво „Стармалог".

Бубнуотека. Црква је освећена по ондашњем сребреничком протопрезвитеру Алекси, са десеторицом .свештеника у присутностимпогегосподеиз суседне земље краљевине Србије, из града Баине Башге и великог броја Бошњака Срба Христијава и Мухамед. „Дабро-босански Источник" бр. I.

Изјава.*) Поштовани гоеподине уредеиче! У 35. броју вашег цијењеног листа „Стармалог" од 2 %2- дрзовито и не размишљено напао ме је неки „Вељко", који хоће да ме пред српско-православном читалачком публиком представи као писца оне бес1еде која је у 18. броју „гласа истине," ове године штампаиа. Не мислим се овим бранити, јер пословица вели: „крив се крије а прав се смије," већ изјављујем да. нити сам ја ту бесједу писао, нити икаква утицаја у исгој имао Ево доказа: 1. Ја никакву бесједу нијесам говорио ове године о „Госпојини," па кад нијесам говорио разумије се да ју нијесам могао ни штампати. 2. Ја сам рођен босанац па како говорим онако и пишем, читам и пишем увјек јужним нарјечијем а дотична је бесједа написара источним ! 3. Бесједа није никако из Босне на то би се смио заклети а „Вељко" (Сарајлија) ето тврди да су исту писала два „пона" у Сарајеву, којима се имена започињу са П. ђ.!! Зар тај „делија иза бусије" мисли да у православљу нема више имена која се ,почињу са П. ђ 4 Кад сам год штампао моју бесједу подписао сам се увЈек подпуно 11 . ђенић свештеник у Сарајеву или другом ком мјесту, а у истој бесједи нема мјеста одаклен Је говореик. 5. Сјећам се да ме је прије мјесец дана овдашњи један „познати критичар" упозорио на ту бесједу у којој се име говорника почиње са П. ђ , рече ми да би се могло сумњати на мене па с' тога да пишем уреднику „гласа истине" ' нека исти евентуалну сумњу с' мене скине. — Знајући да ми је савјест чиста не послушам савјета пошто у широком православном свјету има још свештеника говорника, има још имена која се почињу са П. ђ. Након тога ето изби „незнана делија „Вељко", па написа ону цртицу за „Стармали",„да се у Босни и вјерски корача напријед", дасе „дјеци комунал не школепроповједајудогмеримске! и датосве бива митрополиту под носом и под оком. „Лијепо Вељко везе, ако не помете."

Поштованог уредника „гласа истине" лијепо молим и позивам да за атар истине изнесе на јавност име писца оне бесједе на „Успеније богородице'" која је у 18. броју о. г. изишла, да се тим еачином лажи запуше уста а истини задовољење прибави. Вас пак поштовани господине уредниче умољавам да овој мојој истинитој изјави дате мјесга у вашем цијењеном листу. ^ Остајем у Сарајеву на дан св. Архиђ. Стевана 1888. Са одличним поштовањем: Петар Ђениђ свешт. и катихета. ") За ову изјаву уредништво не прима одговорност пи пред киме. Ур„Раг1атеп*аг\ Једини лист који излазећи у Бечу а на немачком језику заступа само интересе словенске, и то подједнако интересе свију Словена, заслужује да га и Срби што више читају и да га претплатом потпомогну. „Раг1атеп1аг и излази недељно једанпут; цена му је на три месеца 2 фор. 75 н. — Адреса: АсЈгштзкаШп с1ез РагЈатепШг. \\ г 1еп, 1|егсћеп1е1<Мгаззе N1*0 25. (Ми смо у 34. бр. „ Стармалог" „Раг1атеп1аг-у и морали нешто замерити, но он је увидео иогрешку свога

Ј о ' Ј ј се могу добити сви бројеви „Отармалог" од почетка до данас.