Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 3. ЗА 1889.

Он свештенству кити, кити лепо, И клања се и с десна и с лева. VI. Миша збори — знамо ко је Миша Дични соко у свести србљанској. Још једаред Матици наздравља, Још једаред општини Пештанској. Речи су му врутак осећаја, Свака му је нуна уверења, Па га за то сви слушасмо радо Ка гласника ума и поштења. VII. Око седме барон се потруди, Он у здравље гостима баш свима, Он заноси мало на маџарски, Ал и та се и слуша и прима. VIII. По трећи пут уста чика Стева — Дај, помоз'те, реторике шмрци ! Ов у здравље наших посланика (ђурковићу смешкају се брци.)

Сад ми неко причање прекида: Д да камо Текелији Сави? Зар већ кад се наздравило свима, Зар он један да се заборави? Зар у славу Текелији Сави Нико да се јави?" То питање чујем с више страна. — 0 да чудно нестрпљива света! ШШДДЈШетЖЕ. Неколико одломака из живоша мајстор Тозгала и мајстор СалаптаНа (прокљувио Павел,) (Наставак.) То је дакле, било па и прошло ал' како су били обадвојица т. ј. и м. Тозгало и м. Салантаћ хуљови, на брзо су се са свим уиознали и поред све оне комендије поеле су најбоље живели, само се м. Салантаћ заклео да ће му се за оно кад тад осветити Што се тиче начина како је он то урадио чућемо ево одмах. „Лучезарна" зора се тек почела да осмејкује на дремовно цвеће једног дана. Барометри су сви (као да су се договорили) једногласно предсказивали лепо време. Стева Павловић, Вацки, ђурковић и њих још неколико су такође обећавали да ће бити лепо време јер су се — играли (карата) и тако тим појавама и предсказивањима охрабрен, крене се мајстор Салантаћ у Ш. да пазари, пошто је намазао кола једним „Пестер Лојдовим" телеграмом (јер је маснији од ма ког коломаза). Кад се вратио, прође поред

Није Сава без здравице осто', Ал та ј' била истекар — девета. . . (Кад ме ко турбира, онда одмах изгубим концепт, па не могу да наставим, — а тако сам лепо хтео да на крај изведем. Други пут, ако хоћете да вам песму довршим, немојте ми упадати у реч.) Један (кроз плот)вирилац.

Ово—оно, Обично се шапуће да је наша Матоца „у рђавој кожи", „да јој се меси неки колач", или да јој над главом виси Дамокленов мач" — (чудим се само од куд томе проклетом Дамоклену толико мачева јер његови мачеви висе и над многим другим, кривим и некривим људима и установама). — Но истина је цела (а и половина би било много) да наша височајша влада Матици Српској у свако доба може наћи оправдане замерке и према томе осудити је или на смрт, или па 15 —16 година робије, или на прогонство у коју удаљену, несрпску варош. — А како би то могло бити ? — Ево како: Матици Српској и кад се највећма чува, редовно шаљу неке докторе да јој пипају пулс, да је визитирају, перкутирају, аускултирају и да је моле(стирају). Ти се доктори зову комисија. Та комисија ако не нађе у Матици што друго, увек нађе бар то, да јој се за њен труд мора платити оволико или онолико хонорара (лане н. ир. 200 фор.) Сад ако се Матица једаред узјогуни па каже, „ја нисам болесна, ја нисам тражила доктчра, па већу ни хонорар да платим!" Зар то не би била увреда владе! Ако зажмури па плати, онда јој та иста комисија са пуним правом може казати: У предрачуну вашем нема у.убрике за наш хонорар; ви сте га ипак платили, ег§о сте прекорачили буџег, ег§о м. Тозгала. Овај је баш био на пољу, јер Салантаћ је тако и „изинџилирио" био, да прође баш онда туд, кад овај буде на сокаку. Чим га је Тозгало опазио, а он руком на њега да стане, да попију коју чашицу шиљерца, ал' овај неће ни да чујс, жури — вели — кући, јер има нешто мало шумских дрва, што је „испод руке" купио, а сад је чуо у Ш. да ће ферштер у јутру доћи да цело село визитира, јер је начуо да се краду дрва, на за то жури кући да их истестери. Заиста немила вест! (Патриоте су биле утучене.) А он „кад је разумео речи" као да га је ударио гром из ведра неба, јер и он је тако узео био скоро два хвата све најлепших дирека, да нрави шталу и плевару; ал сад шта је зпао већ — „сверова му, уједе га гуја." Како је био сумрак одмах узме још два човека те удри тестери! Целу су боговетпу ноћ њих тројица тестерили. У јутру, баш кад су довршили па онако ознојавни, неиспавани, прашњави пију ракију, а ето ти м. Салантаћа. Сав се топи од радости, па поче (муцајући): „Ао лопове матори, па ти си лумпов'о ноћае!" „Какво лумпов'о, жалосно ми моје лумповање? Тестерио мој брајко! Тестерио целу ноћ!"