Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 4 ЗА 1889. 27 жш ут<№№№&)т№Ш№№Ж!т№№№№м т&зм&х

Други пут ће се у истом друштву претресати сасвим противео питање, т. ј. које су сигурни знаци да је ко без сумње трезан. Ако буде позољна резултата, јавићу вам и тај.

Ђира. Јеси ли се насмејао оеој штампарској погрешки кад ономад једне наше новг.не донеше вест да је наш мили ,,посник, др. Лаза Костић" дошао у Нови Сад. Спира. Чигао сам, ал се нисам насмејао, јер то је стара и жалоева историја, да и без гптампарске погрешке, од песника може лако да тстане посник. Но ја сам се ипак утешио кад сам Бидео нашег Лазу. Он тако добро изгледа, да нас ни мало не подсећа на посника. Па за то би се сад и ја могао смејати тој штампарској погрешци.

П у С Л И Ц е. ©. У немачким новичама вентилира се (мора да је здраво засмрдело) питање, ако Бисмарк умре, ко ће му бити наследник. И разне партије мал се не почупаше око три длаке бисмаркове, тако да је Бисмарк још за живота лако могао остати без својих династијских а-три-бута

Ради избора патријарха Ллојд нам саветује да се погодимо са владикама. То је врло полован предлог, јер владикама не саветује да се погоде с нама. шицу, тј пошто се верна супруга м. Тозгалова већ неколико пути са изванредно озбиљним лидем на стакленим вратима појавила била, што су они обадвојида добро разумели, устане м. Салантаћ да иде. „Понда и за оео сам чудо дао форинту, а то је све она код куће крива : „Узми, па узми!" а ја луда хајд да пробам..." па бесно лупи папир с нумерама о астал. „Па је л' ти бар која изишла? Дед да видим!" „Та какво изишла ! Изишла ми форинта из џепа. Ето ти па гледај које су извучене, мени и онако више не треба /" „Збогом " — „Збогом !" а од радозналости заборавио м. Тозгало колегу да испрати. Како је прочитао прве две нумере очи му се засветлише па терај по огледало, извади нумере, кад тамо — све до једне! Одмах скочи по капут обуче се, упрегне коња, и на питање женино : „Шта га је снашло, куда ће?" одговори само да је он најсретнији човек на свету, ошине коња и управо у Ч. Кад је стигао био је већ мрак. Дућан где се сецонало био је већ затворен за то он лупне на прозор. „Ко је ?" „Ја сам !" „Тако ! То ми је мило, ал' ко сте ви и шта хоћете?" „Мајстор Тозгало из Џ. хоће своје новце."

Али канда би још најтеже дошли до патријарха кад би Ллојд оставио владикама да се погоде међу собом.

лј . Ер. Милан хоће да постави у Грацу конзулата. Да није Никола Христић каплар, мислили би да то бива њега ради; — јер у Грац обично иду пензионовани официри.

§. У Визбадну још нема српског конзулата, а баш ту се лане догодило, да је једна висока српска личност требала српске поштене заштите.

. У Лежимиру нема још сриског конзулата, а ту би какав уморан српски конзул могао баш мирно спавати.

Ни у Коцкарској републици Сан Карло нема још српског конзулата, а одатле би бар српски конзул могао слати интересантна извешћа.

Л. 0 Београду се ушло у траг једном друштву, које је састављено било без разлике партаја и пола, Кажу да је Јнтета ако се то друштво укине, јер је имало врло лојалну цел. То би друштво уродило плодом да се многи Срби угледају на свога краља, т. ј. да се раставе од својих жена.

„Какве новце ?" Та шта се мајци, правите луди кад нисте ! Новце што сам на лутрији добио." „Та тај је пијан, затвори прозор!" чуо се други глас из собе. „Немојте ви правити комендију него отвор'те па ми дајте моје новце, не мам се ја каде шалити !" „Е, кад је тако а ви причекајте мало!" Чекао је сиромак валда по сахата а нико не излазиХајд опет лупај! Лупа браца све се тресу пенџери. Опет се појави онај исти: „Та маните се човече комендије, јесте ли при себи? Кажем вам да није нико ништ добио." „При себи сам ја него ви мени мој новац дајте!" Сад се онај већ ражљутио био, залупи прозор и после неколико мипута отвори врата од дућана. „Ходите унутра! Где су вам нумере ?" „Ево све до једне су изишле." „Видители ове нумере, а видите ли оне? И сад се торњајте одавде безобзирце, јер ће те сад извући, ал' без нумера, безобразниче један!" Кад је он разумео шта ће то све да буде, није имао када ни да се чуди, већ док си длан о длан, он је већ био на коли. Журио је колко год је могао ал' које хђав