Стармали

38 „СТАРМАЈ1И" БР. 5. ЗА 1889. ?^?-« »зеодз^содведоод >б^^б^©фб^>5о«<>5®в©бео««г>9е«>в«вевФв©вев©с

Јоцку. Ти се увек једиш Што се твоја жена Марта Карта, А она се увек једи Шго се њен м\ж Јоцка Кодка. Сима Сима само хуче Кад га жена тучс; Он ие може да јој врати, Ал пе за то што се боји, ВеКем за то, што је пијан Да једва и стоји. Созочтије. Созонтпје често На лутрпју меће; Алп кога зваде Замсрит' му иеће, III го с' пе нада од паметне, Већ од луде среће. Шишко

„Луда мачка." Невешта слушкиња у једној сеоској кући метнула над ватру коситЈ.ену чипију да у њој погреје рибу. па имајући друга посла у соби остави чинију над ватром и оде. Коситер се међу тим од ватре растопи и поцури преко огњишта доле. К д се девојка врати и опјзи рибу без чиније, вазапи гласом танким : „Није ли та наша мачка луда! здјелу појела, а рибу оставила!" Св. ј Николић митровчанин.

Овај свијет, Овај свијет друго није Већ велике теразије: Што је лако, то се диже ; Што је тегпко, пада ниже. Мостарац

Расејаност ? Код пас у Сремским Карловцима обичај ]е, а тако је и п) многим другим српским крајевима, да се о божићу месе колачи, који предсгављају: сунце, месец, волове у јарму, краву, здравље, квочку еа пилићи, в ;ћњак и т. д. па и виноград. Један домаћин, коме је фалоксера цео виноград потаманила, рече својој жени да му не меси „виноград", кад га и нема више. Жша га је погтуппла увидевши и сама да је тако. — Други је онет рекао жени да му умееи „пардог". Ово је истина, али жалосна истина, ал је и доказ, да Србин уме да се одшали и онда, кад му је најтеже. Т. Ахиловић.

Кратак опкс. Мој пријатељ Н. бави се од. неког доба у Бугарској; већ ми је и писао оданде. Он је нмао среће, те је више иута видео принца („књчза") Кобурга, па ми је нешто и о њему писао. Своје писмо завршује овако: Што се тиче његова лика и снољашња изгледа, о томе немам каде да ти дуго пишем ; задовољи се са ова два стиха: Кад у уста задене цигару кабанос, Не види се каба, него само нос. Шишко.

Натпис на једном гробу. Ој, човече праведииче, Не жури се тако јако ; Дођи овом гробу ближе, Ту с' одмори, постој малкт! У тишини овог гроба Жандар Габор мртав лежи; — Да м р т а в не лежи, Реко би ти : б(жи ! ш.

Леп изговор новаца вреди Моја. Ти, Којо, не можеш казати : „ разилазиду ли се ?" — ајде покушај. Која. Е да, могу. „ Ризидјли се ? и Моја. Ха, ха, ха! Виш да не можеш. Која. Ал могу : „ разилпду ли се ?" Моја. Та мани се, човече, кад пе можеш. Која. (Мисли се). Па не могу за то, јер то није правилно сриски казано. Треће лице множине није: „ разилазиду се", него : „разилазв се и } — и мој језик пе може да изрече оно што је пенравилно. Чуј само: „ Газилазе ли се? и — то је правилпо, па то могу да изречем. Т. Ахиловић. Жена мужу при поласку. Стан" човече да ти кажем, стани па чуј и мој глас. Неиослушаш лепе речи оклагија биће т' спас! Биртије се ти окани она није за твој џеп ; Нека иду адвокати и занат је њихов леп! Ако хоћеш баш да пијеш, донећемо литру две, Па ћу и ја коју чашу да не мораш ти баш све ! Ј. Воцин Мањин.

По њега увек добро. Давно покојни пои Л. К. иј Ковиља умео се увек наћи и свакој незгоди доскочити. Ако му који нарохијан при крштењу донесе тврду ногачу, па се почне изговарати :