Стармали

„СТАРМАДИ" БР. 5. ЗА 18 37

Ко би нама забранио Шкодљиве цигаре? Ко би пама очистио Наше буђеларе? Ко ли би пас упозпао Са захтевом моде ? Ко ли би нас превезао (Жедне) преко воде? Ето вите, тушта посла, За те „слабе" стране, (Ил су слаби, који руже, Или који — брапе?!?) Др. Назбулбуц. Дооетке, наивности и др, из дечијег света. При столу рећи ће мала Катида мајци својој : „ала је ово врело, ие могу да једем", — наштп ће јој њен још мањи, али фдлософскији брата довикнути: в а зал ти немас ветал под посом, то и ја па пили"! Сви се грохотом насмејасмо на детињу досетку. Др. Казбулбуц. Мали Фрања веома је несташан, Ко је преко подне код г. учитеља на ручку ? Фрања. — Ко је после школе мало притвореп ? Фрања. — Ко оно пред учитељем осамљен стоји ? Фрања. Еле, све Фрања ; па Фрања. — у свакој је чорби мирођија. — Јуче га опет задржа учитељ до једног сата по подне, али мораде и он остати у школи, јер иначе неби ни једва клупа читава остала. — Уча мало љутит, што и сам себе мора да казни, рећи ће Фрањи : видиш ли, каква си хула, сад сви остали лепо ручају, само ти и ја још смо ту. — Нашто ће мала мудрица са свим озбиљно рећи. „П а хајдмо и ми, господине!" Др. Назбулбуц. Наша мзла Милка више се бавила код старе мајке, него код своје рођене матере. Бива то свуда, да деда и мајка превуку унуче тако к' себи, да ово у сопственој кући ностане само гост. Али овде је и друга околност владала. Милкина мати беше сирота удовица, деце доста, али у свему осталом владала је оскудица. Неког празника остане мала Милка код своје старе матере. Ова се договара са сгаријом ћерком, шта да спреме за ручак, и да буде доста, и да их не стане скупо. — Милче гледи из прикрајка, чује материно „штокање" и „довијање", па ће са свим безазлено рећи: »А како то ? Ти ваздан мислиш, шта ћеш да купиш, а мајка тек само узме кључ, тури у фијоку, па — одма иде пазарити*! Др. Назбулбуц. (Љубисав.)

Расејаност, Мој комшија Милаи био је једаред такЈ расејан, да је тараву у еупи дуго секао, мислећи да су резанци. Т. Ахиловић.

„Блондин М 2." У веселом друштву код „маковог кеца," „диванило" се о свачем. Кад већ пређогае преко свију политичких питања браћа на дневни ред, заподену се говор о разним вештинама, „кунстовима," опсенама и томе подобна. Браца Иса причао је, како је својима очима видео то и то „чудо," ама му је, вели, најчудније било, кад је видео славнога „Блондина," како са завезаним очима на затегнутом ужету корача, као по патосу. „То је „равнотежа!" рећи ће. — „ „Ех, чудна ми купуса/"" одговори му чика Пера у кога је модро-црвенкасти нос сведочио, да није душманин никакве течности, која Је за пиће, (изузимајући бљутаву воду) „„Ала ми је и.то неки „кунст." То би умео и ја. — Али нека се тај твој „Лондин" напије ове руменике, колико је на прилику ја дневно гутнем, па нека проба са његовом „равв%гежом," да ли ће га по нашој калдрми на ногама одржати, — овда је јувак, а остало све је трице и кучиве!".. . Причуо Др. Назбулбуц.

Наградна загонетка. (три слога.) Ја сам главом слог вам први; Е, шта ћемо кад је так#, То обично људи штују Где овако. где онако. . . Други, трећи, сдог сам био; Још се сећам срећних дана, Кад но бејах са другови, Ко пролетња бујна грана. . . Цела реч вам лево каже, Где се чешће састајемо, Па у смеју и у шали, Опет брзо растајемо. .. До виђења скора дакле, И ви стари и ви мали! Па ко згодно одгонене, Тај добиће наш „Стармали !!!" Др. Назбулбуц.

Епиграми. Ен-Енку. Тек ако прећутим Шта о теби слутим И зла, што ти знам, Можеш добит' само тако, Друкчије никако Кратак епиграм. Икс ипеилонку. Са песмама тво^им Врло ј' чудна ствар: Песме су ти зелене, Уједно и зреле — 3 ; еле за кошар.