Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 6. ЗА 18 45

Ти пред ваши врати стаја — Ух боље да ниси Кад те спазих очарах се, Мишљах вила ти си. Ти си тада сама била, — Ух баш згоде праве Сад ће бити — мишљах за се Љубавне — изјаве. Почех да ти јаде ређам, Велике и мале, Ти их Соко к' срду прими. — Тад су речи стале. И тада се, аох боже свети, Појави твој — тата Љубав нашу саопштену Чуо је ива — врата. Па какве је био воље, У свом правосуђу! У десној је руци држ'о, Оковану буџу. Кад га спазих плећа дадох И теби и тати А шта ј' с' тобом после било Ниси м' хтела касти.

За мене ће слика ова Остат" дуго трајна. А да ли ће остат' за те Цуро моја бајна? А да буде још трајнија Ова драма права, „Стармали" ће сачуват' је Од незаборава. Кеверишанин. Доеетке, наивнооти и др. из дечијег света, Шалио се ја са малом Евицом (девојчица од четири године), па сам јој све говорио да је она то и то, што она не воде да је. Н. пр. ја јој рекох: Ти си скакавац. А она мени натраг: Т и си скакавац. Ја н>ој: Ти си кумрија. Она мени натраг: Т и си кумрија. Ја н>ој: Ти си пешикан. Она мени натраг: Ти си пешикан. У то уђе у собу њен отац па је изгрди што ми каже „ти" и строго јој валожи да ми од сада мора казати „ви*. Ја продужим наш диалог, па јој рекох : Ти си Чилингири (једно презиме које је њој смешно). А опа стави своју ручицу са раширеним прстиЈшма на половину својих уста, па ми тако (сећајући «е очевог налога) дошапну : В и с и Чилингири. Корнел 1.

Моја мала нећака Евица узела мало огледалце, па га дигнула над својом главом и погледавши тако у огледало викву враголасто: „Ајао, ујо, пашћу!" Т. Ахиловиђ.

Кад је мој нећак Лаза имао тек нешто више од три године дана, поведем га једаред собом у виноград. Он је испрва лепо ишао ножицама својим, а ја сам га водио за руку, но кад се уморио рећи ће ми : „Ујо! носи ме!* „Иди још мало", рекох му ја, в ту је већ близу виноград ; има још само мало до њега." „Па носи ме мало, кад има још само м ало" одговори ми Лазица тако наивно, да сам му морао жељу испунити. Мој други, старији нећак, Никола, има ту болест (од те сам болести као дете и ја патио), да сваког дана, кад пође у школу, иште од матере један новчић, да купи писаљку. Он каже да ће кунити писаљку, ал у ствари бива друкчије, он увек за тај новчић купи шећера. Једно јутро заиште он онет од матере новчић „ да купе писаљку." Матери се то већ додијало, те му рече: „куд деваш тојшке писаљке? Ја сам чула да ти купујеш шећер сваки пут!... „Купујем ја писаљке", одговори јој Никола. „Па где су ти? „Поједем их — јер су од шећера." (Даклем није лагао). Т. Ахилов ић.

„ Је ли Никола, за што ти волеш слатко »За то, што је слатко." Т. Ахиловић. „Грк" Рака, У нашега „Грка" господара Раке, на нродају има робе свакојаке. Ту „Пештанеки лонци, овде „свила мека", гвожђарија разна, муштерије чека. Уз то има пића каква ко пожели, пива, или шоме, вина, црни — бели. Само што му пиће које овде точи, на сир ћ е мирише куда год се крочи, Па кисело све је, што се овде пије, а с и р ћ е, — за чудо, т о — кисело н иј е! Др. Казбулбуц.