Стармали

52 „СТАРМАЛИ" БР. 7. ЗА 1889.

х. Опело — та реч има вајзпачајнија смисла онда, кад мужу умре жена, коју је волео, и која се звала Пела.

х. Ако желиш ког човека да позваш скроз и скроз, треба с њиме да живиш бар три стотине годива; па онда се још можеш преварити.

х. Сад више у српским мавастирима нема калуђерица; — али још има калуђер лица.

х. Више пута реч: „оолга" (скраћено од солгабиро) не значи ништа друго, него је поремећена ,с ло г а". х. Немати, — тај глагол није ничија мати; јер ето и сам признаје да је н е-м а т п.

х, Врло је леп обичај, што песници своја дела не смеду ником посветити, док пајпре од њега не добију допуштење. Иначе би се често догађало, да то не буде иосвега, него: освета.

х. Тешко је познати шмокљана, до год уме паметно да ћути. Св, Синод и Радић, Ја сам се као мало и чудио кад сам чуо, да је св. синод примио Радића поново под своје окриље; и дао му богати манастир Крушедол. То је решио глас, који је рекао: п Е иа ваљда Ле се аоаравиги." је за то питао. Данаске се моја кочоперна и враголастасобарица нешто необично смешкала, — на устима као да су се неке, али још неивговорене речи лепршале. Као да нешто зна, што би требало да дознам и ја. Аха! ту смо, — нриближујемо се. И ја јој данас још већма стискох руку, и још већи новац стискох јој у руку. И ту моју дарежљивост она је у пуној мери наградила. „А знате ли ви, господине Станчићу", рече она, „знатели за што су вас данае на ручак задржали ?* „Ох голубице моја, велику ћете ми услугу указати, ако ме у томе питању потпуно обавестите" — рекох ја. „Е па казаћу вам. Стара госпођа стрина добила је грчеве, па је морала у кревету остати и није могла доћи да за столом руча. А моја је госпоштина врло сујеверна; без стрине морали би њих тринаест за столом седети, а то би, по њиховом мишљењу навукло велику несрећу, неко би ове године умрво. Да се томе доскочи, ви сте морали бити четрнаести. — Ето сад знаТе; ал немојте мо одати". (11о немачком.)

— Али ако се не поправи!? — Ако се пе поправи, онда ће изгубити Крушедол. па ће бити каштиган — са добитком какве дијецезе. К 0 К И Ц е. I. „Стармалом". Треба збиље, — но добра ј' и шала Ал да од ње не заболи глава. Ој -Стармали", од твоје нам шале Неће ниче заболети главе (Ако нису буновне и гњиле, Ако нису већ болесне биле). II. Из мог еела. Пуно коло младих девојака Ситно свира стари гајдаш Рога, А ја гледим, мог'о б' и да с' једим, Јера момка нема ни једногаГде су момци, ако бога знате ? — У биртији, у најбољем хуку Вино вуку. — Па докле ће тако ? — Е па дотле, док се не потуку. Ш. Опет из мог села. Село иде стрмопадним лсуром. Сељани се гложе и инате. Учитељ нам умрво од глади; — Камо попе, ако бога знате ? Кажу: попа све чита и пише, За придику велику се спрема. То ја слушам две године дана — Ал придике још никако нема. Хоће попа да придику склопи, Кад се штампа, да се види снагд,. Док он дође до класицитета, Донде село оде до сто врага. IV. Опет из мог села. У мом селу, — ал немојте За име му питат' дуго Знам како се до сад звало , А сад му је име друго,У мом селу Чивут Иса, Дошао је празних шака; А сад има четир куће, (Ракија му здраво јака). Чивут Иса, он се куне Да поштено, араво живи. Јест', он араво иде к цели, И ја велим ми смо криви.