Стармали
"Е7" ИНЕовоз^е Оадзт 20. марта 133©.
„Отарала -јеи" излази трштут месечио. Годишља цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајвве; 10 — 5, — 2 г /» динара или Франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје пггамаарија А. ПајевиКау Новом Саду Р ^еописи св шиљу уреднику (пг. Ј. Јоуапол јс, \^'1еп Негпа1мег Сгиг^еЈв^гавае, Л1г. 13 ) — Претнлата и све што се тиче администрације •гаље се гатампарији А. ИајевиКа у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиНа Београд и Ниш. — За огласе нлаВа се 6 новч. од реда. ШШЈШШктжшм-н§н<шт№!№тј1И№тт#т№§ј}жкШШ№ј§ј}Ј№н$№№№н§№Ј§№јт!Ж№т}тт§тш$ј}т}
„ Сустали су." „ Мала чета људи, која се годину дана трудила око „С'ри. Д-невпика", сустала је. и ђ. ђурковић. (У 74. [т. ј. носледњем] броју „Срп. Дневника".) Да је била м а л а чета, Коју српским цветом звасте, То смо знали и до јако, И пре него што признасте. Сад писмено признајете Велик малер свог маленства; И органа „умерених Слободњака" ево — неста. Угаси се искра, што је Из баронска џепа пала, На којој се српска мис ! о Никад није загрејала. Точећ' мутљаг читаоцу И славећи свога Тису, Сгојачковић, дели-Бекић И ђурковић и Видовић Ознојени —- „сустали су". Нит' ко нлаче, нит' ко рида, Ван баронска буџелара, За несрпске који цели Пурдисаше српских пара. »Сустала је чета мала" Од труда јој бриди глава; Одмор јој је врло нуждан, — Па нек' легне, нека спава.
Светковина петстолетна Од поука косовскога Прославиће с ? много лепше Без „Дневника" пештанскога. А за њиме нек' одјуре У спаваћу у одају Сви, што српству нешто хасне Само онда — кад спавају. Стармаловац.
Ово—оно, Даклем „Српски Дневник'" кад већ није могао да окаља ваша чуства, он је бар своја „ очистио чуства", Тај велики, свакидашњи џин:збоде — па одв у Недо ђ и н. За таке тужне прилике има наш народ (али не и „Наше Доба") разнвх згодних израза. Каже се н. пр. „ Отишао је богу на истииу" — али ми не верујемо, да је „С. Д." отишао богу, јер истину досада није никад тразкио. — Каже се н, пр. и „отегнуо ааике* — али ни то није сасвим згодно, — јер година дана и 74 броја нису здраво велико отегнуће. — Каже се н. пр. „Скупио па пустио" „С. Д." до душе није скупио много претплатника, за то му и није пала сикира у мед, за то је и припус т и о да друштво П а л а с покупи његове дугове. Кахе се н. пр. и „ Плано тса издан'о и — и заиста је у лудо плануло што је на тај лист издано. — Каже се н. пр. и „Обрао је бостан" — али ми знајући каква је бсрба, која се бере у месецу Марту, на њој нинајмање не завидимо покојнику ни његовим неспокојним наследницима. — Каже се н. пр. и ,Убио га мраз" — е па кога не може љубав да одржи у животу, тога мора да убије мраз (не био се мразити са народом и са његовим праведним захтевима).