Стармали

58 „СТАРМАЛИ" ВР. 8. ЗА 1889.

— Каже се н. пр, и Испустио дух" , — али то би тек био највећи кунштук, кад би ко могао испустити око, чега није ни имао; даклем ни то не пасује, — Каже се н. пр. „Долијао је" и то је канда најзгоднији израз кад која лија заврши своје земаљско путешествије. Г. ђ. пл. ђ. јавља нам у епилогу да је „Ср. Д." боловао од „крајњег несаучешба", — ми то верујемо али г. енидогов ипак се није прецизно изразио, — то несаучешЛе није било крајње, — јер ово је тек крајно несаучешЛе, па што наилази у народу вест о успокојењу блаженопочившег пештанског кдепала. Но г. ђурковић чудво и покорно моли, да драгог му покојника не прободемо глоговим коцем, јер он је рад после неколико месеци да се повампири. Па пошто је „С. Д." био орган „српске умерене слободоумне партије", т. ј. неколико генерала без војске, који ма не треба ни органа ни организације (јер њи ће већ Тиса организирати), — то ће се будући вампир појавити на сасвим новом, чисгом, неокаљаном земљишту, т. ј. „изван свију политичких партаја" и као такав наћиће и треба да нађе: одзив, симпатију и потпору изван народа.

Код те целе комедије има и нешто озбиљно, што нам може малко н страха задавати. Ако г. Тиса примети да Српско књижевно подузеће не може у Пешти да прокопше ни уз најбаронскије жртве, већ за годину дана мора да угине, може му се прохтети да нам саветује да „Матицу Српску" пренесемо у Пешту. а ми га можемо, вољно или невољно, милом или силом, послушати, па би онда г. ђурковић могао дочекати, да за годину дана и „Матици Српкој" пише епилог.

Он се тако исго заузима за српске интересе, као и сви други Срби, које је добра срећа наша послала у Пешту иа сабор.

Чујемо, да се г. Чеда Мијатовић тражи за професора економије на великој школи у Београду. Па за што не? — а г. Бонту могао би му бити супленат, — па да видиш економисања.

П у С Л И Ц е. У препирци о европском миру или рагу Енгдеска само ћути. „Кад ћутиш, ти си нека риба!" тако умствује Бисмарк, и труди се да ту рибу упеца и увуче у торбу тројнога савеза.

□ Негдашњи бугарски кнез Батепберг оженио се и узео је једну гласовиту певачицу; — а данашњем намет-кнезу Кобургу ос1авио је да узме какву гласовиту плакачицу.

+ У „Н. Добу" врло се опширно доказивало, да је Анђелић био за живота свога чудотворац. Верујемо, — правио је он не само чуда, него и покоре.

М Чујемо, да ће г. Лаза Костић бити позват у Србију за професора римског права. То ће, без сумње добро доћи не само римскоме праву, него и срнској справедљивости.

Ђира. Читао сам у „Бачванину и ,да је саборски одбор по печатио сва боља вина у подруму патријаршеском. Спира. То : је]са свим у своме реду. То је лепо. Ћира. А знаш ли шта није лепо ? Спира. Шта ? Ћира, Није лепо што „Бачванин" вели, да ће сад ти печ^ти пасти, од како администратор позива чланове одбора за своју трпезу. Као да су ти наши најодличнији људи жељни добра вина, и да ће рад вина учинити све и свашта. То није лепо од „Бачванина", Спира. То није промишљено од „Бачвааина". Ћира. То је гадно и прегадно од „Бачванина".

© Руски лист „Гражданин" веди, да су руски анђели метнули бивш, краљу Милану круну на главу. То може бити, јер анђели су невидљива створења и ми заиста нити смо видили пити чули, да је бивш. краљ Милан икад игде крунисан.

^ Па што се ми тужимо на Морица Пају

Бесео глас жз иришког котара. Е и нама паде с врата Нека чума, нека куга, Која нас је гњавукала Ка' у пркос, ка' од дуга.

Богуновић, пашалија, Ено глете, већ се сели, А народ је одавуо, Радује се и весели. „А куда ће?" питате ме. Нека иде у даљину, Ако хоће у Сирију, Јерусалим, Палестину.