Стармали

17" ГЕЕСовоз^е Саду 3±. марта 133©.

„Стармали" издази трипут месечно. Годишња цеиа 4 ф .— ногодишња 2 ф , — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајевб; 10, — 5, — 2 1 /» динара или франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамшарија А. ПајевиКау Новом Саду Р/кописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, \\ јеи 11егпа1»ег СК1г(е18(га8»е, \г. 13 | — Претплата и све што се тиче администрације шаље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду, из Србије књижари Валожића Београд и Ниш. — За огдасе плаКа се 6 новч. од реда.

Политичко-дипломатска врдања. У Француској радују се на изложбу скору. (Раденици већ су жељни јести хлеба — — бела!) Из Енглеске сад се чуЈу задовод.ви гласи. (11о Ирланду слуда, веле, владају у склици!) Туј ска ено одмара се, сред источног чара; (има ово, има оно, само нема дуга I) Но Русији спремају се ; оружају живо; (комшијама с лева, десна, то се чини — — леао!) Аустријски Словени се, са немштином гложе ; (хај, да нешто сви Славени, У једаред сваде!) У Угарској саборниди беше удес зао ; (мало да се још подржа, ал' би Тиса аево!) Бугари су пуни среће, све им расте коса ! (па не виде ништа даље, од кнежевог — — двора!) . Пемпчка је царевина, силена и јака;

(ади Бизмарк већ изгледа, као стара — — стена!) А Србија ? — свануло јој; над јој сад обилан ; Не дај, боже, да ју икад више стегне какав — — Христић !) Др. Назбулбуц. Политички преглед, „Наш Добош" доноси радосву вест, да поп Стева Анђелић даје народу српском 200.СОО фор. на зидање гимназије. Као што видимо из извештаја саборског одбора, ова се вест у пуној мери обистинила, само са том малом разликом, што није 200.000 фор. него 70.000 фор. и што ту лепу суму поп СћеI ва не даје народу, него је иште од њега. Иначе в Наше Добошарска" вест стоји, и тако ћемо скоро имати веле-лепно гимназијско здање у Карловцима (ако се узме довсљно новаца из народних фондова). Но познато је, да кад се на месту каквог старог здања хоће да зида ново, мора се најпре оно старо рушити. а богме и то рушење кошта новаца. А за тај су посао „Браћа Анђелићи" као што треба. Кад су они остале наше автономне установе умели рушити, знали би рушити и гимназију (само кад би могли), и тако би на рушевинама стојала она табла, о којој „Наш Добошар" сања, на којој би писало „Браћа Авђелићи своме народу". * * * Чујемо да се чине преговори с рим-папом, да се у календаре још један дан утутне, почем свн дани већ испуњени свецима, а треба још једноме свецу и чудотворцу да се одреди достојпо и праведно место. „Наш Добошар* прича у жнвотопису Германа Анђелића, како је он био прави чудотво-