Стармали

№ „СТАРМАЈШ" ВР. 9. 8А 1889.

рац (чуда је до душе чивио доста!) и силне је болеснике излечио врхом своје мантије и ципеле, тако, да су слепи одмах почели ићи (кад их је ко водио), а роми су црогледали, глуви су одмах добили свој апетит натраг (а пе на благодјејански ручак), неми су ипак прочули (да нема више зубобоље, — Ј е Р ЈУ Ј е ДР- Ранимир касирао,) а грозни су се умирили (јер им је у тестаменту оставио масну мировину). — То вам је био други др. Ајзенбарт. * * * о Свете Бене, што су биле искупљене око „Српског Бедника", и то оне нраве шајкашке Бене, задремале су и тако км је и (ј)орган њихов, који је до сада покривао њихов лајб, те даклем њихов лајбжурнал (да не рекнем што друго) био, уснуо је такођер сном вечним. Но <1е шогЧшз шћх! 11151 Б е н е ! Ајао, буџо, ко ће од сад краве чувати! уздишу чланови српског клуба, као она говедарева удовица, кад је видила за вратима буџу свога поктјног мужа. Тако и они кад виде сада да им нема „Српског Бедника" (ал су бар барону остали 24.000 фор. тамо негде у папирској фабрици и паладиној штампарији), сад ће и они уздисати: Ајао, Бедниче, ко ће од сад б а н ов е слободњаке бранити ! * * * У Будимпешти мора бити да има много сватова, кад се толики краваљи приказују. Тиси вичу са свију страна кес: куме!, а то му вичу његови мамелуци, навикнути још од избора да Тиса баца новце на све стране, баш као оно кум у сватовима. Само је г. А. Стојачковић и његов стари сват Фелгер, иначе крвопроливајући касапин бацао крајцаре у коприве те су деца грабила, а он је уграбио немешаг. * * * Из Карловаца јављају да је г. Ем. пл. Радић постао

дирек тором богословнје, и по томе се нагађа, да ће се богословија скоро рушити (да се нова зида?). Он је уједно постао и крушедолски намесник, и тако сад може да бира, хоће ли из крушедола надгледати богословију у Карловцима, ил је боље да из Карловаца мотри, пгга раде калуђерска братија у Крушедолу. Свакако су та два званија комнатибл (или бар не може рећи да су инкомпатибл: плата ректорска и приходи крушедолоки). * * * Овде је заопуцало кишовито и ветровито време, те је велика хладноћа — никад сувца да згреје. Сад верујемо и ми, да је сунце 20 милијона миља делеко. Ал' пишта, само кад је Тиса близу и кад нас Павловићев „Добош" греје и весили!

Телеграми уредништу „Старлалог" (стнжу редовио, кад год их ко пошаље). Београд Напредњачка странка се најживље организира. Јуче су трп амалије и један шегрт били у подужој аудијенцији код — Пере Тодоровића. Радикали се усљед овог покрета ,весма" смутише. Софија Кобург писао пре неки дан матери Клемептини : „Драга мамице ! Ако ти мени не дођеш овамо на ускрс (разуме се с пуним џеповима), ево мене тамо на — велики четвртак!" Будим Пешта. Мориц Паја уверава своје новосадске бираче, да би он из свег срца говорио и заступао интересе народне, ал' кесме да иде у сабор, пошто он, као мирољубив човек, није љубитељ гунгуле. Београд. Митрополит Мраша уверава и храбри своје „содружество", да ће он на сигурно остати на митрополитској столици макар што се Михајло враћа,

ш ®дЈшет &ж. Две-три о „погрешкама.' 4 Нисам духовник па да вам говоримј о вашим и нашим иогрешкама, јер кад би хтео повест^ реч о тој врсти „несавршености људске," морао би се јхре свега дуго и дуго при мојој особи позабавити, а то — јне радо чиним... Ја ћу да вам рекнем коју о „иогрешкамај," које се данас опажају у сваком — листу т. ј. .о шталшарским погрешкама , које некада смешне, а некада боме|бивају и страш не.. . Ко није већ толико пута узвикнуо при читању каквих новина: а. та то је права бесмислица ! Тај доиисник не зна ни једаи једини став написа^и, а овамо иде у — књижевнике !... А кад зрело размисли, а он увиди, да ту погрешку није створио писац, него г. слагач, — а, г. коректор је истој благохотно кроз прсте гЛедао, т. ј. није ју исправио, јер — дешава се, да ју чије ни читао!. .. Читаве кп.иге дале би се наиисати о овбј геми, али ја ћу да наведем само неколико примера, па ћете се уверити; да штампарских ногрешака има и так^их, да би се могао изродити велики спор између писца и дотичне о-

писане особе. — На срећу, па се такви „спорови" врло брзо решавају, јер обично доидући број дотичног листа носи извинење, носи — поправку. .. У једном лисгу читао сам, како је из манастира II утекла — Роза. Молим то није мала шала! Оцу намеснику узаврела крв као у неког 17-годишњег момчића!... Зар из његовог манастира ? ■ . . Па. . . Роз«?! Та то не сме бити ! То је Сутра дан дође исправка.. . Та Роза претворила се у „ козу ," која је збиља из манастирске авлије. утекла. . . Једаред сам читао ово: „Владај се побожно, иа кр1ди, ако мислиш своме добру." Разуме се, да је требало стајати „иак ради." 0 једном ве ликодостојнику, који је заменио око земаљско царство са царством — ским (г) писало се, да је једном ириликом, кад му се велике не — ирилике догодиле ; узвикнуо: о, немио народе !" а г.г. слагач и коректор пронустише погрешку која је гласила: Ћ онем.ио народе\ а Сад ко ће знати, је ли та погрешка била „вољ-

науа" или „не. вољнауа

9 19«

Другом приликом стајало је: „Н Н. Је на сабору, неколицину чланова опозиције својски изгрлио " ... Сутра дан је дошла исправка да у тој седници од силне грдње није могло ни спомена бити о „ грлењу."