Стармали

68 „СТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1889.

Србе, јер су они придонели, да се такав славан посланик изабера у турск. Бечеју.

&• Дунав се излио,и кукавно село Овча, сно грца у бари. Зло су јој наслутили кумови кад су је лане прекрстили и назвали је Барањош.

§. У Београду излазиће нов сатиричан лист „Би ч". Ух ала би имао шибати да је малко раније саплетен.

К. Боже, боже, како се времена мењају. Сад су тако лепи и ветрови, који из Србије долазе („Ветар," тако се зове нова приповетка од др. Л. К. Лазаревића, коју и неглеђуш смемо похвалити.

ф. У Љујорку биће скоро изложба ружних жена. Најружнија добиће награду, и задржаће ду је у Амерпци да плашн чворке. Томе се радују миоги супрузи из разних крајева света. (Хвала богу што ми Срби немамо ружних жена!)

Нешто т Оарајева, Чнт.шо у „Сарајевском Листу", да се сарајевско „Мушко пјевачко друштво" обновило, и то овако: Председник је: г. Е. Хертан. Зборовођа: г. Ј. пд. Венцат. Тајвик: г. Кл. Хаша. Благајник: г. Е. Рахер. Заступник зборовође: г. Т. Фалта.

Архивар: г. Р. Теншерт. Одборници: Е. Теифер; г. Ј. Шеф; г. др, Е. Еетнер; г. Хофмајер; г. В. Индра; г. М. Црнадак. Одборници замјеници: г. Фр. Чофа; г. Фр. Рахер; г. М. Д. Вабић; г. А. Лемари. Ревизори: г. Ј. Томашек; г. Ј. Премров; г. Ј. Бекер и г. Ј. Лешнер. То су све лена и красна, туђинском уху врло милозвучна имена. Али, по горњој листи судећи, Срба у Сарајеву или је скоро сисвим понестало, или су нешто промукли, или им у онште није до пјевања. Е па шта ћемо. Нека бар пјевају оаи, којима је до пјевања Генеза једне речи, Знате л' по што ј' чоха била У времена стара ? II Чивут' ју продавао Аршин по сто пара. За успомен старе Јефтиноће ове Маџар још и данас Чоху : „р о -з г!; о" зове.

0 лаћману Вићи казаше : има толико смелости, да се његовој „ фуражи " (куражи) свако диви! То вам је прави т јупац .'" (јунак) Тај се тако лако не „ ираши .'" (плаши.) У једном роману читао еам: Анђелу! Ти си моја вреЛа ! (срећа) Ти си моја слпма ! (слава) Ти ној чај! (рај) Извесно, да су ове погрешке хотимично начињене, да убију вредност једног Ромеа." И тако вам те врашке гитамиарске аогрешке начине кад год читаву збрку, те ми више пута дође у памет, да ту неће увек бити аехотцчне погрениЦ, него ће ваљда бити у руфету" г. г. слагача и великих „вицмахера," па не могу да пропусте какву згодну прилиКу а да на конту кукавног писца. не покажу свој „виц." Било како му драго, ја се ево ограђујем свечано противу сваке врсте штамаарских иогркшака, те чиним штовану читалачку публику пажљивом, да што год јој се у моме писању нвбуде доиало, то све нека баци у кривицу г. г. слагача и ко ектора- а ако би јој се по нешто допало, па ма то било пуно натучено Штампареких грешака, то нека изволи мени у рабош упи(ћти. . . . (Сад ме је само страх, да врашки г. слагач цео овај став не — преокрене, па ето кубуре!) ( Др. Иазбулбуц.

Шегра Јбја. Мој мајСТ0 Р Р а Д° чита и СЛ У" ша новине, па нам после код куће приповеда шта је чуо и читао. Ја дешто разумем, а дешто не разумем, ал га ппак радо слушам. Шегра Стбја. Исто тако ради и мој мајстор. Па знаш шта: Ми ћемо се од сада чешће састајати, па ти ћеш меви причати шта си од твог мајстора чуо, а ја ћу теби што сам чуо од мога. Што ја не разумем, можда ћеш ти мени растумачити, а што ти не разумеш можда ћу разумети. Шегра Јоја. Е иа гилт! Ал даиас нећемо почети, јер ето звони подне. па ми могу тањир изврнути, а ја сам данас гладан као курјак.

'Нако „испод жита, 1 ^ 5? Буланжера траже свуда; Њега нигде нема, Богиња се правде буди, из свог дугог дрема. . . . Камо ли се јунак део ? куда ли се скита? ? . . . Он је, молим, тамо негде, тамо, „ исаод жпта Чика Мата дође кући, јуче изненада,