Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1889. 75

јгапгеп ВаШпфжге егп СЈтзск1а<г и . — Хладан умшлог доктори проиисују, кад је глава усијана. Дај боже, да упаљеиим мозговима бар тај умшлог по могне. 0. Кажу да је Буланжер са бегањем својим из • губио свој „престиж". — Али он није ни хтео да да га ко на путу овоме престигне.

+. Минисгар Силађи вели, да са седањем на министарску столицу не напушта стара начела, Ми се сећамо да је он некад био одлучан противник окупације, а је ли му то противљење лежало у начелу, или само у говору, то ћемо сад видети.

А. Како сс то чудно десило, Мвтрополит Бугарски зове се Браца; — а митрополит Србије, оп се опет в р а ћ а. -К Бушити на чвору, то је лудост. За то Бугарска и саКобургом неће да буде кобургија.

За ових неколико дана ,,Стармали" стоји добар за европски мир; Велике силе неће се ни са црвеним јајима туцати.

Јаоан говор^ добри пријатељи. ,8то<;га", лепо и вешто уређиван лист хрватски. говорећи ономад о новом листу „Колу", који излази трезан био, јер сам се бојао бријача у руци пијаначовека! Та шта му и треба! И онако је нама, који имамо ту велику срећу, да нас бербери „подмла^ују", живот у њиховој руци, јер један незгодан нотез бријача, па, ако не баш грло, а оно оде — нос или уво на пазар! Еле, ја сам са мојим мајстор брицом уговорио, да ми ни пошто не долази, кад му се језик одреши, т. ј. кад је пијан. Он се томе покорио, па ја остадох млого пута не обријан. Рећиће когод, па зар није било 1ругих бербера ? Молим покорно, овде где ја животарим, готово да је много и овај један. Сад знате, да не живим ни у једној европској престолници. .. Покушавао је, додуше више пута мој дворско-собни фризер, да ме обрије онако накресан; извињавао се, да је тек „почео" пити, да би могао и боже прости — владику обријати, али ја не хтедох кушати чврстоћу његове руке, у таквим приликама. Чим мајстор Илија на врата, па почне комплиментирати, а ја таки на аега: „та несретни човече. Ти си опет пијан!" „Ко, зар ја??.. 0, молим најпонизиије, то не стоји! То не може бити! Нисам ни но литре ракије попио, а мени треба доста; него молим покорно" . . . „ ,А ја молим још покорније, да се сач чистите"" буде мој одговор, и ја тога дана останем увек необријан. (СврлгаПе се.)

у Београду достојно га хвали, што је у књи;кевним приликама стао на опште становиште српско-хрватско. „Зтока" врло лепо показује корисност таког нетесногрудија и ја би све потписао што је том приликом речено, Само нешто не разумем. „Зто^га", при крају свога резоновања вели и ово : ,Љ зар није заносније бати душевним радником народа од ОСам милиона, него ли од два Три." Нријатељски молим поштовану „Зтоки." да нам јасније каже, који део хрватско српске целине броји за два три, а који на пет шест милиона? Један штатистичар.

Неколика заковрчена питања, која ј« не могу да отковрчим. Из бОГОСЛОВИЈе. Били почивши Анђелић замерио (или би одмерио) православном калуђеру, кад би га какво безазлено римо-кат. детенце назвало својим ^папом ?" Из филологије. Шта српски и маџарски филолози налазе да је боље : слама, — или салма, —• или салама ?

Из анатомије- Колико има жила, које иду из срца у мозак, а да нису ни у какој вези са желуцем?

Из географије. Има л* Тиса (т. ј. река) какве уточице из Азије.

Из естетиие. Је ли лепша женска лепота она, која нас привлачи, или она, која не зна те мајсторије.

Из медицине. Један ђак медицинар у Бечу (који је иначе увек при добром апетиту) 31-ог марта ове год. није могао ништа ни да руча ни да вечера. Шта му је фалило?

Из хемије. Колико спирита треба сипати у воду, па да Чивут Ижак стече за годину дана двокатну кућу и 20 ланаца земље ?

Из физике. За што не може добар, способан и савесан лечник постати физикус, све донде, док при изборима не гласа против свога уверења ?

Из астрономије. Познато је, да планете имају једна на другу велики утицај. Даклем, какав би течај имала Венера, кад не би било Меркура?