Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 11. ЗА 1889. 83

П у с л и ц е, 0. У Италији тако нагдо расте опознциона трава, да ће Кришпијева крава мората скоро пасти, да се неби догодило што и горе.

Једне бечке новине написаше велики чланак под насловом „ Н''о Ие$1 ЗегМеп ?* — На то је лако одговорити. До сад је Србија лежала некима као у џепу, а сад им је као у желуцу.

п. Како је то, да се баш „Мале Новине" највећма интересују да престане „Велика Србија?"

□ • Пера Тодоровић сад врло пикантно пише о бившем краљу Милаау. Но кад би бивши краљ Милан хтео рећи гата све зна о Пери, — не би ни то било мање пикантно.

Чујемо да се браћа Солдатовићи захваљују Пери Тодоровићу што их је после смрти научио писати. (Али канда би боље било, да су они за лшвота Перу одучили од писања).

§. У Бечу је било мало гужве. Чнвути су се пајвећма уплашили. Кад је један изустио „Трам-", н>их стотину дрекнуше „вај!"

ј . „Оћгог" доказује да Угарска има преко две стале, не трепћу . . . Сад ће!. • • сад ће! . . била ми је једна мисао . . . Да скочим ? да бегам? Ама бријач ми бат на грлу стоји . . . Игра јабучица, да мислим, сама ће се о бријач закачити, а мајстор Илија жмирка, ћути, . . брија . . . Лагано,. . сигурно. Мишљах, да ће ми срце искочити од стра . . • Векови се продужише из оних неколико тренутака! . . И хвала свемогућему! Готов је; сиусти бријаЧ; а ја не дочекав, да ме спере или отаре, скочих као бесомучан са столице, па се сад осух на њега псовком и грдњом. . . Он купи своје ствари, па — ћути . . „Тахуло једна, што се претвараш? Знам ја, да ти језик лети као намазан, кад си пијан, па што сад не говориш?". . . „Не—не—не—м—о—г—у!" протепа он, поклони ми се и — оде лепо кући. Несретник, толико се нацепао, да му се језик са свим завезао, али рука остаде му чврста и лака! . . . То је оно: „ бербер не мож' свако бити, за то треба — дар! и . . . Бога ми, и треба ! — Ја ову епизоду никад нећу заборавити, а мајстор Илија бог зна, под чијим ће туђим плотом скончати. Др. Казбулбуц.

хиљаде милиона дуга. (Кад би се од тих дуга на правило буре, па да је пуно дуката, онда ве би било кубуре.) А. Земунци су еа губитка др. Војисл. Суботића пз своје средине осетили такав бол, који ће им бити све већи, што више буду Морфија гутали.

гОг. Министар Тиса обећао је, да ће се по закону владати, те веће правити сметње, да се наш цркв. школски сабор сазове „и зме ђ у у с к р са" (ове године) ,,и духова" (које идуће годиве.)

Ц. И они, који нису радикалци, у себи признају, да се србијанске финанције могу излечити само радикалним леком.

Либералима и радикалима у Србији, Драга браћо радикали, Драга браћо либерали (Трећи како знаду —) Примате ли, не ка' налог Већ ка' молбу од „Стармалог" Једну лекцијаду. Ако вам је рећи дет, А ви чујте и наш свет. Немојте се борит' с грдњом, С тим стрелама отровнима, Ако борбе бити мора, Оружија другог има. Од разлога овејаног Није ником срама, Пред доказом непобитвим Недоказ се слама, Не у срце, не у чело (То душмани раде) Крес' вачела о начело Светлост ће да даде. А та светлост поразиће Општег Полифема, И покашће да разлике, Бар замашне и велике Међу вами нема. Нема, нема, и не треба Душман да је нађе. Само вашу слогу чека Крма наше леђе. Стармали.