Стармали
84 „СТАРМАЛИ" БР. 11. ЗА 1889.
Заковрчена питања, која ја, без више иомоСм ме могу да отковрчим. Из ботанике. За што ни један хумористичан лист неће да се назове 9 Конрива?" (А то би име некима тако доликовало).
Из прозодије. Ко би знао казати, да ли је појетичким саставима више користила цезура, или им је више шкодила цензура ?
Из зоологије. Колико пута може курјак длаку променити, а да му ново министаретво тој ћуди ни за длаку не замери ?
Из филозофије лингвистичне. Чини ли се и вама, да реч „опортунитет" није коректан израз; јер у ствари опортуните не почиње се са припевом опор, него тиме се обично завршује.
Из реторике. Каква је разлнка између они са борских говорника, који држе дуге говоре другима, и они која своје говоре задржЈвају за себе, и за своје џепове? Из пасторалне богословије. Постоји ли још оно Анђелићево начело, по коме су свештеници оци, а народ пасторци? (Ја мислим, да пасторци могу имати само очуве, — а тиме се баш не би очувао онај стари, благодетни одношај између народа и његовог свештенства).
Из картографије Какве се фарбе (или фарба) ишту да се јасно обележе границе између Хазардије и Опуљије ?
Из журналистике. Би ли могле новине излазити, кад не би било слагача?
Из ислорије. Шта би дали Чеси, да су у своје време, уместо „Беле Горе" имали своју „Црну Гору ?*
За изложбу. Ево за који дан па ће се у Наризу отворити изложба. Требало би на врат на нос да и ми што пошљемо, јер ће свет иначе мнслити, да ми немамо никаквих чудноватих и ванредних ствари, којима би се пред светом похвалити могли. Хајде на брзу руку да им пошљемо ове излошке: = Један ђон, од којега се праве образи за сараднике »Видела." Ону празнину између две столице кроз коју је Пера Тодоровић сео на земљу.
= Оно перо, којим је Вјекоелав Клајић, хрватски научењак, преписао из српског „Летописа" чланак ненаучењака ј Лазе Кнежевића о Буњевцима, те га под својим именом издао. = Онај врх од ципеле, којим је по причању Грознога у „Нашем добошу" Герман лечио неизлечиве болести. = Оне клупе,* на којима се заказана учитељска скупштина о ускрсу није држала. == Онај чвор, о који је запео избор жабаљског проте. = Рачунске књиге инђијске штедионице, да би свет имао појма о вдвилонском торњу и сметености. = Морфи-ум, који земунску слогу хоће да успава.
Шта чујемо и шта не чујемо. Чујемо да се српски сабор неће скоро саетати. Али н е ч у ј е м о да је курс лозова зако нитости усљед тога скочио.
Чујемо да су Хрвати предали своју нунцију. Али не чујемо, да се у Пешти на то здраво љуте, као што обично бива, кад се захтева што је праведно,
Чујемо да је један човек својој Ксантипи одгризао нос. Али не чујемо, да је принц Кобург свој нос дао осигурирати. Чујемо да ће у Бечу бити изложба цвећа. Али не чујемо да особито киришу сокачки сукоби полиције са узбуњеним радницима.
Натписи на разним стварима. Натпис на једној ћупи. Ево ја сам ћупа, Али ћупа права. (Јер и таких има ћупа, Што се зову: „глава"). Натписи на једној Вертхајмовој каси. Ја сам каса јака, Не бојим се квара, Не бојим се обијача, А баш ни пожара. Сгрпај у њу хиљаде, Па смеш спават' с мирон Ал ~ У једном кревету Са својим каси[,ом. Натпис на једној празној боци. Ја сам боца иразна, А пува сам била. Сад је пуна глава, Која ме испила.