Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 11 ВА 1889. 85

Натпис на једном наџаку. Ако хоћеш лепо, А ти леђа справи. Ако нећеш лепо. Ја 1>у те по глави. Натпис на једном бубњу. И меии признање Ваља да одате, Ја помажем људма — Да норцију плате. (ПродужиКе с« )

Грађа за нову енциклопедију. Неазбучним редом, или азбучнмм иередом. Комешање = кад се, при игрању нреферанса, не зна, ко треба да меша. Литра оно, што моме белову грло стеже (ал номе бача Тоши треба неколико литара , па тек му се онда грло и језик одреши). Сумрак -=^ кад министар финансије државни приход сумира, па види, да му ипак иде напредак, као рак. Брк = оно, чиме солгабиров многе корисне намере побрка, кад хоће свугде свој пое да тури. Еајонет = Бодље на јежедневном уверавању о евронском миру. Нукавац = Човек, који је кукао у Вацу. Персијанац Младић, који се заљуби у какву Персу. Ротква = Оно, што Јевреји радо једу, па и нама дају у својим новинама. Филозоф = Човек, који нас може и загрејати, особито ако је дрвен. Увода = Риба. За то, јер живи у води. (А што нам уво своје не да, то је само за то што га и нема). Бува = Најближи нам сродник (јер је и у њој наша крв).

Глас у народ. Веру.јте ми, браћо, сва моја кривица лежи у томе, што нисам мислио, да ће Анђелић тако брзо умрети. А што још не могу одлучан нов положај да упракгичим, то је само зато, што још не знам, ко ће сести на упражњену патријаршеску столицу. Што сам нисао у „Нашем Добу" — тешим се да није нико читао. Поп Анта.

Из наше торбице. У Г0СТИ0НИЦИГост. (Иште чашу вина). Крчмар. (Донесе му, — али по вину плива плесањ).

Гост. Је ли ово старо вино? К р ч м а р. Јесте. Гост. Је л' здраво старо? Крчмар. Јесте. Гост. Па донееите ми мало млађег, — које још није оседило. Е н г л е с к и. Лане у Ишлу упозна се један Енглез са госпођицом Сидонијом. Допадве му се и други дан дође њеној матери, да је испроси за жену. Мамица је већ знала да је Енглез богат, из добре куће, а не би ни ружан био (да је имао бркова), — еле мамица пристаје, а пристала је и госпођица Сидонија. Разговарали су се још један читав сат, док су утаначили кад ће бнти сватови, — где ћеду зиму провести и т. д. И онда се Ешлез опрости са будућом супругом и пуницом својом; но кад јс дошао до врата, он се још једаред врне, да још нешто запита. Епглез. Збиља? Заборавио сам питати, да ли је госиођица музикална. Мамица. Ох, како да не! Свираона и на гласовиру и на вијолини, — још те како виртуозно. Енглез. Е, онда ми Је жао, — али од сватова неће бити ништа, Мамица. А за што !!!!! ????.!!!! Енглез. Знате, ја имам једног кера, који не трпи никакву музику у кући. Међу пријатељима. А. Шта би ти казао, кад би ја сад од тебе заискао 60 фор. у зајам ? Б. Смејао би се. А. А за што да се смејеш?! Б. За то, што ми је милије да се сад смејем, него после да плачем.

Како се баба Наста удала. Баба Наста макар да је век унуке љуљала, осећала се ј« младом као пре 40 година. Па није ни шала, већ 30 година има од кад јој је „добри покојни" као што га она зове преминуо, а она осгала удова. Нешто што је укућани нреко ока гледе, а нешто опет што се загледала у богатство старца Илије, заишће јој срце да се уда. Старац Илија макар да седе нлете, тражи опет баку, јер вели одкад му покојна умре нема реда у кући; синови га се небоје а снаје га опет неслушају, па куд ће него да се жени. Зна он за Насту — добра душа, ал чуо је да је слаба вида па се ко боји, ал напокон се ипак ојуначи и нође у проситбу. Баба Наста чула шта он замера, па се ваљано припремила. Баци иглу покрај столица а унуче узе на крило, на тако седе да дочека просце. Просци дошли и испросили, ал пре но што се дигоше да отиду узврпољи се младожења, ко рекао би нешто а несме. Напокон ипак упита: а јел бако, ти ко знаш што но кажу, има свакојаки људи — па приповедају ко да си слаба вида ? — Ваба Наста скупи устне па се насмије по девојачки, па онда рече: „та дедер синко дигни ту иглу са земље 2