Стармали

.СТАРМАЛИ" БР. 11. ВА 1889

87

Фрицика — Парид новог времена.

Фрпцика забавља Резу, Ередлу и Милчику и вели им: „Оиа душица, коју Фриц иајволи, до^ биће јабуку."

Форишица. Како је тволе госиодину V Други форишица. Зло. Сутра ћеду му ногу г сећи. Форишица. Па ћути, бога ти, ту има и н^што добро | за тебе. Др. фор Какво јадно добро ! Фор. Па од сада нећеш морати две чизме чистиги, већ само једну.

Тако је и било. — Појео је сам. (,.ХЈ8<;бко8.") Циганов изговор. Циган Томо не боји се зиме, не боји се ни снега, ал само док нема ветра; ал кад дуне ветар, онда наопако одма крошње па под прву сламу да тражи огрева. Тако га једаред уватише где чуна туђу сламу, па кад га упиташе: „Шта радиш циго?" „Тражим најдуљу сламку"; „а чему ће ти те крошње на леђи?" „Огрнуо сам се да нео -зебем" одговори бојазљиво циго.

(Из Беча) Кројач, Је ли код куће ваш 2Јттегће1т. г. Н. Н. јурвста ? Слушкиња, Јесте, код куће је. Изволите самоунутра, Кројач.' (Мисли се) А ког ћу беса да улазим унутра. Тај зацело нема новаца. Јер да има неваца не би седео | код куће. I Загштали једну врајлицу: за кога би пре пошла, или за цинију или за распик}ћу? Врајлица. Е знате, то би до тога стојало, који би ме пре- заиросио. Пиеар м. Знаш ли зашто је наш господин председник остао тако дуго на путу? Пиеар Н. Не знам. Писар- М. Оженио се Писар Н. Ха," бог да прости! То сам ја томе матором зликовцу одавно желио.

' (К /Шла/ ска учтивост.) „Горе главу, госиодине јуриста! — круцификс-сакрамент, зар не чујете шго вам кажем : горе главу! — што гледите све у траву, — зар нисте данас још вруштукали ! к

Опет нешто што је сто пута било. Један КаззаТзеат^ег, којн је руковао са капигалом од 40.0( ј 0 фор. сад више не рукује њиме, пего ногује у АћЈерику.

Н е т а к о! Старн дејка уз'о четку (Боже му помози!) И том четком чисти лозу И ластар на њојзи. То је ћорав пос'о; Сам себе ве лажи ! Филоксеру, дејка, У корену тражи.

Чивутип Ициг имао је малу главу, па му је смешно стојао онај велики шешир на малој глави. Неко га запита, шго је купио тако велик шешир ? Ициг. Нјј ! Заштхо да нхупим мали шхешир, — кхад за тхај исти новац жхогу да дхобијем велики !

Армалисг.

Н. II. (из долњих крајева) дође једном у Иешту Ту се шетао вацком улицом са једном старијом госпом и са једном девојчицом. Опази га неки школски друг, с њиме се није састајао већ од тридесет година. приступи му ( и новиче: — Сервус пајташ ! познајеш ли ме још? — Како те не би познав,;о?! Баш ми је драго шго те видим. — На јеси ли жив? — Хвала богу јесам — А ко су ти то ? — Једно Је ^чоја жена а друга ми је кћи. — Ог(1е§асНа! па што не покажеш прсгом, да знам које ти је жена, а које кћи!

јои) С8 могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.