Стармали

17" Новоме Саду ЗО. а-ирзксла- 1333. „Стармали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф. — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве; 10, — 5, — 2*/, динара или франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јоважовић; Издаје штампарија А. Пајевића у Новом Саду Рукописи се шиљу уреднику ( 1)г. Ј. Јоуапоујс, Кате1Пс, (8гет) 8угтјеп(. — Нретллата и све што се тиче админиетрације шиље се штамларији А. Иајевића у Нов. Саду, из Србије књижари ВадожиПа Веоград и Ниш. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда.

ОД УСКРСА Од ускрса до духова Педесет је пуних дава, Те педесет пута може битц Закон, правда изиграоа. Сабор треба да се скупи, То потврђен закон вели, То потреба прека иште, То и народ цео жели. Столица је празна, с које Неизбраник мртав паде; Ветар ју је излуфтир'о, У њу гледе наше наде. За столиду ову свету И Радић се већем маша, Власницима обећава: „И ја умем бити паша!"

ДУХОВА. • • А црква нам сузе рони, А школе нам уздишеду; У живота српског врту, Свугде видиш слику бледу. Ране. што нам обест даде Зинуле су за мелемом, А мелем је утонуо У мутљагу, у големом. Од ускрса до духова Педесет је дана, — доста; Сваки дан нам тестир читат' Реч закона од устројства, И премишљат патријотски (Лојалности без уштрба) Колко вреди и сам закон, Кад се тиче — јадних Срба. Ср-ц.

У место уводног чланка. Врло је то лепо кад се људи још за времена коригују, без туђега укора. То признање мора се одати и вршачком певачком друштву. Оно бо чувши, да Раваничини о Видову-дне неће доћи у Вршац, закључило је, да им врати братски зајам, па да ни оно не оде у Раваницу, — јер је далеко, а у ово доба годиие није лако путовати; може бити јунске мећаве, може бити и буре (у подруму) — дешавало се каткад у то доба и земљотресенија; а и хајдука је кадгод бивало у Срему (још и сада постоји онде негде „хајдукова чесма"). Тако се закључило у први мах, —

но хвала богу и то се брзо и откључило. И вршачко певачко друштво покајало се и скрушеним срцем реши, да се иде у Крушевац. Мени је то са свим право; нити ћу ја сад да бројим, колико је корака од Вршца до Раванице, а колико опет од Вршца до Крушевца и натраг, само се радујем што Вршчани на Видовдан неће остати код куће, јер онда би се тек увидело, колико би било далеко од њих до ма којег од два центрума видовданске прославе. Можда је и добро, што ће ова петстолетна прослава имати два центрума, јер ако се донде не приближе и не споразуму „браниковци" и „заставаши", „радикали" и „либерали", онда треба једни да оду у Круше-