Стармали

„СТАРМАЛИ| БР. 12 ЗА 1889. 95 МУМ, 'ММММММ^МММММ Ш**>м /,</М</М*ММ->>$>> '/&м,</ммх

јеко и патрика узе један симит а други пружи шеху и стану оба дробити у мдијеко.Затим патрика промијеша и почну јести. Није шех ни двапут куснуо а патрика га лупи кашиком по глави — вели: — „вемој моје дробљење јести, једи своје !" Ш..Х зачућено одговори: „откле ја знам које је моје а које твоје, кад је измијешано, а једнако!" — „Ја како знаш шта бог мисли, фирауне један" — издречи се на њ' патрика. Кад цар чу и виђе шта би — одмах нареди те шеха изведу и посиЈеку, а патрику обдари и пусти с миром. Верно-сакати преводи. Тгеи-кгирре1ћаЛе 11)егне 1иип^еп 1. Тај мој комшија нема образа ! Бјезег те1п Касћђах- ћа! кеЈпе ДУап|*е!

II. Обиђи ме, молим те, брате! Оеће ит ш1сћ ћегит, ћШе Ј Нсћ. Вгис1ег!

III. Поноћ је превалила ! НаЉпасћ!; итдез1иг/.(.!

IV. Испеци па реци ! Вга1е е§ аив, Лапп зрпсћ!

V. Баз 11111- \Уигз1! То је мени кобасица!

VI. Аца је крив, што му деца ништа неваљају. Аса 181 всћЈеГ, с!а88 Љт сће КЈпЈег П1сћ1> луакеп.

VII. Тај будак Маша права је мама. 1)1ебег 8сћ1а§е1 Ма8а еЈпе §егас!е МиИег. Др. Казбулбуц

При испиту у једној школи запига свештеник једног малог ђака : Јесмо ли дужни непријатеље љубити ? Дете застаде с одговором. Тада се разви између н>их овај разговор: Свегитеник. Ти ваља да зеаш, шта је пријатељ а шта непријатељ ? Дете (не одговара ништа). Свештеник. Пази мој синко, ја ћу те сад о том известити. — Кад се ти у крај потока играш, а други иза леђа дође, пак те састраг у поток тури, ко ти је он ? Дете. Мој непријатељ. Свештени::. А да ко ти је пријатељ ? Дете (брзо). Онај, који ме с пред у поток тури.

Морам се у напредак одучавати од лагања, рече господин Поточић свом пријатељу Јовану. За то, како би ја што лажно рекао а ти ме. молим те, гурни да се поправим. У једном друштву поведе се разговор о црквама. Један поче доказивати, да је црква светог Петра у Риму највећа. Поточић не даде му ни разговарати. То ја не могу веровати, јер кад сам ја последњег рата у Шпанији био, видео сам цркву, која је — да не лажем — на моју част — три хиљаде метара дугачка. То се Јовану цредугачко учини, за то га подобро гурне. Господин Поточић осети се таки и да би поправио евоју погрешку, придода: али, до душе шира није била од три метра. Један пијанац нађе у сну бокал најпријатнијег вина и науми дати га угрејати, да би га с тим слађе попио. Али у исти онај час, кад бокал до уста донесе, пробуди се. Гле мене будале, рече сам себи. Нисам ли га могао ладно попити.

Један господин очекивао је пријатеља свога, ал кад овај не дође, досади му се дуже чекати, и науми у шетњу ићи. Али да би пријатељ знао, где ће га наћи записа он кредом на собни врати: ја ћу бити до девет сати у Г.... башти, ако доцне дођеш и не будеш читати могао а ти покуцај на други врати, нека ти свећу донесу. Неколико ђака смотре, да њихов професор, код којег су они чесго на ручак и вечеру звани били, при трпези из једне флашице сам пити обичаваше. Они мишљаху, да у њој боље вино бити мора и договорише се, да се један пут о том известе чему се наскоро прилика згоди. Једно вече када опет двојица позвана бијаху и већ за трпезом сеђаху, на којој велика чинија с пиринџом стајаше, дође госпоја и замоли за допуштење да може с» ћу узети, да из друге собе нешто изнесе. Помози боже, мишља спрам професора седећи ђак, сад ил пикад. Како госпоја свећу изнесе, маши се он за флашицу, знајући од прилике где стоји, повуче неколико пута подобро и постави ју опет на место. У тај час и госпоја са свећом доспе. Али ко ће да опише страх ученика, када флашицу, која би пред професором стојати морала, смотри у сред чиније. Међу то грохотни смеј свију око трпезе седећих, ублажи страх у ученику. Из једне вароши подигоше се војници пред непријатеља. Меавџија, стојећи на врати познаде једног војника и поче за њим викати: Еј војаче! овде имаш још три литре пива од јуче. А ти га попи, да ти не усздсне, одговори војак и оде својим путем.

У једној вароши бијаше један злочинац обешен. Када се народ разиђе рече један старац свом комшији : Овај сирома прекужи своје, ал' ми још нисмо. Скупио Светиспав Јов. Николиђ Митровчанин.

гвВГ" Јоо) се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. "Шв