Стармали

„стармали" вр. 15. за 188&. 119

Опасно псето, А (Кројач). Имао сам једно изванредно пеето, међ хиљаде пара му ниси могао наћи! По хаљинама позна човека воји је хуља, а који је поштен. Хуљу таки уједе. Б. Па где ти је то псето ? А. Отерао сам га! Б. а зашто? А. Зато, јер је и мене једаред ујео. Б. Ха, ха, ха, даклем познао је да си хуља! А. Е, чуј само. Ја случајно огрнуо твој огртач, што си ми га послао да га оправим; а псето миелилодаеи ти. Широкобилац. Сакати преводи. КгирреШа^е Шегбе^гип^еп Еиег \Уоћ1§еБогеп ! Јаја добро рођена. Ваз 181; ет аг<%е Везсћеегип^. То је једно учтиво омаказање. Би 1)181 ејп еМег Тћог! Ти си једна сујетна капија ! \Уег 181 сћезе Егаи? Ко једе ову госпођу ? 8Је 181; ете с!итте Оаш! Она једе једну луду гуску! Др. Казбулбуц Овако по својој логици, Сељан неки, дође лекару, који је само животиње лечио и рече му : — Молим, гоеподар доктор, ја сам дошао, да те молим, да дођеш мојој кући, син ми је јако оболео — Та ти знаш, да ја само животиње лечим — одговори му лекар. — Знам ја то, знам. Али ја ко мислим, кад ти можеж да излечиш неуке животиње, онда ћеш зацело знати нзлечити и човека, који ти бар зна рећи шта му вали, одговори му оштроумни сељак. Шогор.

„Ригозима" Ову реч за дело ниете до данас нигде чули ! Бадава би се трудили и тражити по Вуковом речнику и свима могућим и не могућим „лексиконима," јер нигде је нашли не би. Ту је реч сковао јуче мали Фрања, синчић мога пријатеља ђоке . . . При столу се повела реч о позоришгу, опери и музици ; мати Фрањина рече између осталога, да је први пут видела једне зиме, „Риголето" у бечкој опери, и да јој та зима неће никада из памети изаћи, толико ју је „Риголето" очарао . . . Мали Фрања, који је уз њуседео, у једаред ће казати: „па онда треба да се то што ти кажеш, зове: „Риго зима". а не „Риголето ", кад кажеш, да је то било зими". . . Није баш бог зна каква промућурност у овој доеетци, али је из детињих уста, па није згоре прибележити... Др. Назбулбуц. : шаш I- 1п|и ло ипги плАити лои Аппјвви

Муж: Ја сам глава у кући. Онако, како ја заповедам и како ја хоћу, мора се све у кући извршити " Жена: „Али ја сам врат, па како ее врат окреће, онако ее мора и глава кретати".

Отац: „А како је то. сине, да ти пушиш две цигаре на једаред?' Сип: „У овом нашем ироклетом, маленом селу не мож' добити кубе по 4 нов. па еам запалио две, комад по 2 нов. те тако пушим опет за 4 нов."

Отац, који је имао доста велику породицу, упитаће свога сина Милана: Милане ! зашто ти пушиш увек тако скуие цигаре? Шта кошта једна? Милан: Богме 8 нов. Отац: Деране, та то је пропаст! погле! ја пушим само по 2 нов. цигару. Милан: Доста је то скупо, кад би ја имао толико деце као ти, ја онда не би ни пушио.

Ж е н а: Знаш ли, мој драги муже, шта сам ја ноћас сањала? Муж: Па шта, драга моја женице? Ж е н а: Сањала сам да си ми купио здраво лепу, фину, свилену аљину. Муж: Па добро; само сутра опег еањај, ко ће ту аљину лепу исплатити.

Сељак један, купио у пољани на евојој њиви печурке. Наиђе случајно га њега један свештеник те му рече : Море! ти купиш печурке, а можда и не знаш, која је добра и здрава, која ли пак отровна Сељак одговори: „Молим, господине, ја истина купим печурке, али не за моје домаће него да их на пијаци разпродам. Послао љ. к.

Још један Видовдански иредлог. Предлажем да сл. румски одбор унапред изреком објави, да о Видову ии на беседи ни игде неће бити игранке, јер то заиста овој прослави не би приличило. Ни мало не треба зажалити, ако онда изостану они Срби и Српкиње, који би само играња ради на прославу дошли. Тимо свечаност и озбиљност њена ништа неће изгубити, већ ће још много добити. Др. Јов Јованов ијј Птапмаппг" пп ппиатка пп лаиап