Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 16. ЗА 1889. 123

це неће чути, а носле се може казати, да Је хтео народ бувити. '. _ Како се приближује дан раваиичке славе, то потписана фабрика препоручује хрватским државнил одветницима своје сигурне гвоздене касе, у које се. скупљени за раваничку прославу новад може сместити и у сигурности држати а не мора се ни питати чцји је то новац и како се тај аоступак зове, кад ко туђ новац одузме и однесе бог.те пита куда.

У Ш Т И П Ц И. Нашпм старима је било све равио до Косова. Видићемо хоћс ии иама бити бар р а в н о до Раван и ц е ? * * Неке ваше власти забрањују тамо нашим иевачкнм друштвима певати Приличиије би бидо, кад би те власти ишле за тим, да ми имамо што мање повода нлакатн, * * # Да се може, забранило би се у раваничкој шуми певање и восовима, да вас ни они не сећају на Косово. * * * Што се тиче Бранковића, то су се ваи еписко па Бранковића постарали и други, да се морамо сећати ва њега. * * * Косовске споменице однела је полицлја. Баш нас силом принуђава, да спомен на Косово не носимо собом урезан у бронзи, него у срцу. *" ^ ^ ЈЈ На Видов-дан није нам слободно говорити. До

сад је био говор забрањен само калуђерском реду Траписта. Но и они се смеју поздрављати са речима: „тетепЈо тог!" ,сети се смрти!" Е иа и ми пећемо ништа др г /10 но да на Нкдов-дан довикнемо једно другом : Сети сесмрги! (својих предака) * * * До сад је била песма: „ Што ћутиш Србине тужни?!" а сад је за видовданску нрославу дошла из I Будимпеште нова: „Још ћути Србине гужни!" * — * Нодмећу нам и нротудржавне демонстрације. Дакле су неки постали далеко пре Видов-дана видовити. * * * Др ;авни надодветник брј4хег однео је због тог од румског одбора и новце. То је учинио ЗрНгег, али је ире њега сигурно имао ту иосла н неки 5рНге1. * * * Три владике забранише о Видову-дну свештеиицима у цркви држати слово. Четврти Василијан забранио је и службу ипарастос. Па ту да не какажемо а р а т о с. * # * Владика Василијан дозв >лио би најрадије службу кнезу Дазару на Куков дан (кога нема у календару). * * 5: А бид дозволио светковати: Вуков-дан ? * * * Ако и не би дозволио сигурно би волио, * * Питамо: како можемо поштовати владику, кад нас он сам учи да ми свеце не поштујемо? + ■

ница тако мило насмеши, да је Марку живнуло срце у радоеги. Опда пуница настави: — Договорила сам се са цинцаром. Ту ћеш сад поћи са мном к њему и узећеш свој фрак, а ја ћу, место фрака остати онде, као јамац док ти твоје посете не отаљаш. Но једва сам га приволила на то. — Мати! цикне од радости захвални зет и обасу пољупцима драге, пуначке нуничине ручице. — Мамице! клицаше и Маркова жена, такођер са сузама радости у очима. И тако се све добро свршило, и није било шкандала од којег су се бојали, т. ј. да при поздраву новог већника не буде ирисуган и Марко Тепеија.

Ја сам напред рекао, да је ова приповест мало невероватпа. Али сад морам да зажалим, што није већ свршена; јер ја бих био најсретнији, кад би ову пуницу, обасЈану овом последњом пеприрадном жртвом за љубав свога драгог зета, предао потомству светлу и без једне пегице. Али „човек снује, а бог богује". Суђено је било, да се догоди друкче. Несрећа је хтела, те су се ове службоуљудне, или како би Марко Тепсија рекао, ове проклете визите сваки

час понављале. Сад би којег већника преместили па би који нов догаао, а тај би се после неколко дана оженио и сватове држао, или би пронутовао вел. жупан, и т. д. И тако је злосретни Марков фрак путовао час к ономе, кога пуница цинцаром зваше, час опет натраг кући, и пуница би за то време, као залога морала код цинцара да одседи. Зету се већ давало и на смех и почео је, онако у шали, да пуницу своју пеца, како се цинцар можда и не срди, што тако често по који сат у тако лепом друштву проводи. (Знао је Марко да буде и галаптан). Међутим се Марко томе залагању 61.0 толико нривикао, те је мкслио да већ друкче и не може бити. Ни он ни његова жена нису више уздисали ни хукали, кад је требало опет поћи, да се фрак искупи. Еле првом приликом, кад се опет тако десило, наш Марко сасвим безбрижно и смешећи се рече својој пувици: - - Мајчице! није вајде сутра морам онет да те залсжим. Госнодин пристав остао до душе, приставом, ал га начинише замеником државног одветника. Треба му опет ићи на покдоненије. Пуница, као и досад, ии да би речи. Ишла је радо да замени зетов фрак Но изгледа ми, као да се сама природа побунила против овог неприродног поступања. Неприродни узроци *