Стармали

124 „СТАРМАЛИ" БР. 16. ЗА 1889.

Ђука. Јеси ли читао како честити ирота Прица, позива своје иодручне свештенике, да свечано нрославе овогодишњи Видовдан? '^ ј Шука. А јеси ли ти читао како Јт*наши архијереји забрањују ту свет*- ковину. Ђука. То је каприца. Шука Ка' Прица. Бога ми то није; то је са свим друкчије него Нрица.

П у с л и ц е, 0. Гарашанин је у Земуну. Хајде што је пуштен на слободну ногу, — али та је нога канда и сувише слободна. #. Ови дана је на дневном реду не само нодметање, него и надметање у подметању.

И то је у помеа Косова, што нам се неки архијерејн показују к'о сова која не воли дана, та бежи и од Видовдана.

0 ° 0 . Наши архијереји требало би да су на челу ходочашћу равзничком. Али ми ћемо без њих још светлијим челом тамо отићи. Л. Покупили су новце; али видовданска прослава 8а то ипак неће банкротирати.

Д. Штета што Радић није већ владика. Тај би зацело допустио да прославимо бар Вука Бранковића.

рађају неприродне последице; т«ко се ето догодило, нека] ми читаоци опросте, ал ја немогу помо1-и ни њима ни себи, кад се заиста тако догодило, — цогодило се, да се тако звани „цинцар", у кога је био фрак заложен, смртно заљубио у Маркову пуницу. И сам нечастиви ваљда је хтео, те се баш у те дане морала доконати пуничина масна парница, око неких десетак хиљада фр. — Она је добила парницу. . . . и удала се Треба ли и даље да ириповедам ! ? — Марко је добио свој фрак, ал му се није бог зна како веселио. Изгубивши пуницу изгубио је, кукавац, и све лепе снове, које је привезивао за они десегак иљада. Ти се снови испунили, ал не њему, него тако названои цинцару. Фрак је морао опет да заложи код другог цинцара, ужасног Жида, јер је морао да плати станарину. Жена га је дочекивала с дана на дан са сузним очима. Утехе није имао друге, до оних чаша пива у Шоваријевој пивари, — али и те чаше постајаху све ређе и ређе, и само пиво као да је било киселиЈе, — од како је пупица отишла. Све се променило на горе. Штета за Марка. Човек би га жалио и не би, јер сам је крив своме злу, који га је бес терао, да онаку ваљану пуницу даје у залог! ? {Из ^Оћгога," са малџм изменама.)

Грађа за нову енциклопедију. Иеазбучним редом, или азбучним передом. Цепидлака = јуиак, који инак не може баш сваку длаку ра> цепати, само ону коју нађе у јајету. Рукавица - ручна обу^а, која док се носи на руци од једпе је боје, а кад се (коме) баци опда је двоб о ј н а. НачелНИК = човек, од кога се (од горе) пајмање тражк, да има начела (али ако га пма. у толико више вреди). Протиница = канонична смегња, која причињава те неки људи не могу да постану владике. АрХИТектура = она вепгииа којом многи зидари тако ласно могу да нокажу своју — невештину. ЗакОН = маџарски се каже <; о г V6 п у , (али ако та реч долази од глагола (; о г 111 = ломити, ирекршити , онда боље да је и нема.) Колач = она ствар, коју пи најпоштенијп повинар не може целом свету намесити. Штрудла — врло добро тестано јело, које Србину још много боље прија, кад се зове савијача или гужвара. ЛОПОВ реч, која није српока, по у толико је опаснија, што дотичника пе потсећа па В а ц, ка н. пр. крадљивац. Особитњак = реч, која нема у Вуковом речнику. Њу је ономад у очајању и у самоубилачкој намери употребио др. Ст. Павловић, — но ипак је остао жив У мјесецу мају ... У мјесецу мају, То је оно вр'јеме Када би пјесници Могли да зан'јеме, Да одморе врло Своје јасно грло, А свијет да чује Једгно славује. Јошавац

Је л' тако? — Јесте. Дошао Шваба у српеко село да ту купи неку земљу, која ће се други дан ради дуга лицитирати, да је купи јефтино, јер су се сељани договорили да ни један не лицитира. Шваби се деси малер, изгуби буџелар с новци. Брзо најми добошара да по селу добује, ко је нашао новце нека их таки врати. 0 Шваба је ишао за добошарем на сваки рогаљ. Добошар је најпре добовао, па онда поче I овако телалити : „Овај Шваба изгубио у нашем селу своје новце. Ако их не нађе неможе сутра лицитирати. Који је год нашао новце нека му их одма врати; ако му не врати, Шваба ће се на њега срдити." — Иа онда се окрете Шваби и з.пита га: „Је л' тако, Швабо?" Шваба је климао главом и одговарао: , Јес', комшија, јес, тако је.° Сремац.