Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 16. ЗА 1889.

Досетке, наивности и др. из дечијег света, Пред вече исисовао отад малога Мишу, овај налувао гајде па легао у кревет норед млађег брата Васе, који је лежао болестап. Мало после дође доба вечери и сви старији седоше за сто да вечерају И Миша је гладан, ал Још није сасним издувао срдњу. па неће да иште. Али на последак зачу се ипак његов ситан глас: Мати, Васа иште парче савијаче. Мати. А што лажеш хуљове. кад ја чујем да Васа снава. М <ша. ГТа кад он спава а ви дајте мени

Ленка. Хоћеш ли, мати, да зинем ? Мити. А зашто да зинеш? Ленкч. Па да видиш јесам ли гладна. Мати. А зар ти не осе^аш јеси ли гладна. Ленка. Па ја осећам, ал ги ми можда нећеш веровати.

Коста н Ленка сиграју се у башти. Мати виче Ј1енку: — Ленка, оди амо да те окупам! Ленка вели : А што да ме купаш, кад нисам прљава! Маши (шаљивчина :) А ти се брзо мало упрљај, на хајд амо у кориго ! — После ћу окупати и Косгу. — Је ли, Косга, ти си прљав ? Коета. Нисам, мама, прљав, — ал ја ћу се упрљати таки поеле, кад ме окупаш.

Љубав и верност. Љубав нас уме згревати, Верност нас уме снажити. Љубав у сусрет иде ти, Ал верност мораш тражити.

Из старих времена, Кад сам ја ишао у школу, — давно је то било онда су учитељи учили по старој методи. Нова је метода много боља, али ја сам и по старој научио читати и писати — иначе вам не бих могао ово написати. Нама је учитељ говорио од прилике ов; ко: ви'те, дедо, ово писме. што стоји као будак, то је глтол ; ово писме, што стоји као сврдо, то је твердо; ово писме што изгледа као тророге виле, то је шча — и т. д. и т. д. После је дошао рет, да нас испитује Покаже прутом писме 0 и запита баш мене: какво је то писме ? Док сам ја премишљао шга ћу да одговорим Марко Писалов иза мојих леђа прозбори прилично гласно: „Зар не знаш да ]е господин казао, писме што је округло као бундева то је он. Д, 0. А. Из моје масне бележнице, Кад је опо била колера у кули умре једап Србин. Жалио га Је и његов сусед Шваба у жалости овако реч^: „Сирома мој комшија Рац, каква си страшна смрт дошивила!" П.

125

Божији син, Иеки катана молио бога да му д§ 100 форината; ако би му бог мањЈ дао, рекао је у својој молитви, он неће примити, јер управо му толико треба. Катана се молио на глас, па случајно ту његову молитву чује неки богати шаљивчина, на извади из шпага девет десегица и гурне их полагано поред катане, само да види хоће ли овај евоју реч одржати, т. ј. да неће примити божији дар, ако буде мање од 100 фр.*) кад се катана обазрео опази на земљи поред себе гомилицу банака, одмах их подигне, преброји их па видевши да му је бог само 90 фор. дао, ночеше се мало иза уха, али инак стрпа банке у шпаг рекавши: На нека, бог ми остаје 10 фр. дужан. Хајде> то било па и прошло. После неколико да':а добије исти катана налог, да неко службено писмо однесе у оближње село. На путу срегне једног свештеника и по виче му : Сврћи ми с пута !° Свештенику беше то неправо па га запита : „А ко си ти, кад хоћеш да ти ја сврнем с пута ? „Ја сам царев син," одговори катана ноносито. гЕ, леио, лепо, синко. ал ја сам божији син", одговори му свештеник достоЈанствено. „А ! тако ли је; дакле ти си божији син!" кликну катана пун радости. „Твој је отац мени ономад осгао дужан десет форината, сад илати за њега, и нећеш се маћи са овога места док ми не платиш." Сиромах свештеник нађе се у чуду са овим или лудим или пустим катаном, — не имаде куд ни камо, већ мораде да му плати десет фор. Како сам чуо тако сам вам приповедио. Вуковарац. Ситне вести У Лики има један човек тако висок, да увек мора најпре да клекне, кад хоће каиу са главе да скине.

У Шиду има један магарац, који уме да стоји на две ноге, нуши цигару и чита „Турски Народ."

У Вечу налази се једна женска, која по читаве сате ништа не говори. Лечницима до сад још није пошло за руком, да овај појав растумаче.

Многи не могу да растумаче како је то, да у прњавору код намастира Н. има много деце, која говоре кроз нос.

У Лондону убио се један Енглез из очајања, што три дана није било магле. У Вудимпешти расрдило се једно дете на своју дојкињу, што му није казала: „на здравље!" кадје кинуло — и само за то није ју позвало на двобој, што, на срећу, још не зна говорити. *) То мора, бити да се догодило здраво давно, јер данас се не шале тако ни најбогатији људи. Слпгач.