Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 18. ЗА 1889 143

А. Далеко ли је просвета деветнајестог века дотерала. Б. По чему ти то судиш? А. Та по овим мојим цигаретлама, јер да нису љули изумели „хилзне" ја не би пушио — бар по спољашњости — „султан", овако купим „хилзне", напуним их „хотешом", па ко прочита наслов „султан", тај неће посумаати да то није султаиисимус. Ке— ИН.

Отац. Ти, Стевице, много једеш тога печења. А толико сам ти пута говорио : кад ти је јело нвјсла^е, онда ваља да престанеш јести. Стевица. Ја ћу узети још један батак, — јер још ми није најслађе.

ФиЛфириН. Тако ли је, госгшђице! Даклем у вашем срцу нема стана за тезкње срца мог ? Швигарица. Ви тражите стан?! — Е баш добро. Моја стрина, ту таки преко нута, има за издавање две собе и вујву С8 шнајзом и са комора за дрва, — пожурите се, док се није ко други уселио. У полицији. Сиромак старац бескуЛник. А.ко бога знате, примите ме за ноћас, да. у полицији преноћим, јер немам скровишта пи постеље, а немам ни новаца да одем у гостионицу. Ндлицај. Ајак. То не може бити; овде не можеш преноћити. Старац. Смилујте се, бога ради, иначе ћу се смрзаути на овој зими, ако узморам остати на улици. Полицај. (Разжчли се:) Кажем ти. да то неможе би. ти. Него знаш шта, иди брзо па коме разби главу, или укради што, па онда ћемо ти већ моћи дати конака и за дуже време. Баронске зађевице. Два барона, огац и син, добише аудијенцију код краља. У предсобљу споречкају се, који ће од њи пре да уђе. Барон отац је држао да је његово првенство и , а је посве природно да он први уђе. Али барон син доказиваше да није тако, говорећи : „код племића се то друкчије узима. Првенство је онога који има више предака. А ја, драги татице, имам једног претка више него ти." Из сажалењаА, А што ви данас, господар Божо тако много пијете, све чагау за чашом спуштате у благоутробије своје. Б. Из сажелења, синовче, из чистог сажалења. Био сам мало час на солдачком маневру, Кукавни момци, каквајето мука, три сата скакутати на оној припеци, како ти мора да су ожеднили. Сећам се њихове жеђи, па пијем из сажалења. Два карташаСима и Јова седели су у гоетионици и вечерали; после вечер; ајд' да играју пикета, двадесет новчића партија. Сваки је шпекулирао да „франкира" вечеру. Кад свршише, онд а рече Сима :

— Е добро, изгубио сам два форинта. Ал морам вам остати дужан, јер дааас случајно немам новца. На то Јова скочи као опарен, па се разгороиади. — Тоје већ крајњи безобразлук, сести па се картати, а немати, новца Па сад како ћу ја да платим своју вечеру !

А. Теби је ово вино као што видим, изврспо ? Б. Још како! А. Мени се бар пи мало не допада. Б. Бре, да си га и ти добио на верес и ј у, видио би те онда какво би мњење о њему имао

Учитељ: Докле су били Адам и Ева у рају ? — Не док — док ђак: Док нису јабуке сазреле ! КЊИЖЕВЕИ ОГЛАО. Преводим реиек-дело дичаог маџгрског песииЕсг Г1м> бре Мадача. Делу је наслов : Ч0ВЕК08А ТРАГЕДИЈА. Са првом трећином тога рада већ сам готоз и по томе видил, да ћу од пр 10 —12 недељг моћи дозрамги целу књигу. Довршићу је, — ако бог да — и оада, ако наше данашње прилике досуђују, да и не угледа с.вета, — но са свим је природно, да ће ми се посао већма ми_ лити, ако унапред стечем уверење, е ми труд неће остати у рукопису. За то и пуштам овај предходни оглас у наш мали српски и хрватски свет. Одлучао сам да покушам књигу ову издати својом накладом. Књига ће изнети око 13 шгамп. табака. на финој артији. Цеау јој стављам 1 фор. 50 н. (За Србију 3 дин. и 75 пара). Молим даклем свакога, ко жели дело ово имати, да ми се што пре као предбојаик јави. Скупљачима предбројника дајем једаааесту књигу на дар. Оним појединцима и скупљачима, који ми пошљу новац пре изласка књиге, послаћу је о своме трошку, оеталима пак поелаћу је о њиховом трошку уз поштанску накнадицу (рег Хасћпаћте). Ако ми се јави 600 пред5ројника, који би књигу ову хтели имати латиницон штампану, ја ћу је дати штампати и латиницом. Молим пријатељеке лиетове српеке и хрватске, да овај оглас прешгампају 5 Г Каменици, о Петрову дне 1889. З.-Ј. Ј0ВАН0ВИЋ., . (КашепГс, 8гет.) ИЕ^ ПОЗИВ НА ПРЕДПЛАТУ, -^§0 којега је дужност само да јави, да се са овим бројим завршује прво овогодишње полгође „Отармалом", — а све остало, читаоци стари и нови и сами знају. Препоручући се доброхотном неоклевању Издаватељство „Стармалог".

Јои! се могу добити сви бројеви г Стармалог' од почетка до данас.