Стармали
17" ЕСовоме Оадзг ±0- сегхтез^бра, 1333.
„Старглали" издази трипут месечно. Годипша дена 4 погодишња 2 ф. — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве; 10 — 5, — 2 1 /, динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје пгаамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду Рукописи св шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, Катепјс, (8гет) 8угт1еп). — Претнлата и све што се тиче администрације ииље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиЕа Београд и Ниш. — За огдасе плаћа се 6 новч. од реда.
КАД ОЕ ШЕТАМ ,.. Кад се шетам Новим Садом Гајим наде не баш мале , Гледећ' како „улицама Копају канале. Копајте их, вредни људи, — Ваљда јоште касно није Нек одјуре испод земље Све каљуге и помије. Копајте их, вредни људи, Нек се гњили брлог суши, Нек отече до сто врага Све што смрди, све што гуши. Нека бежи муљ из врта, Нек се сплаче љиг са крова, Нек се кида пиштевина Са улица, из домова. Копајте их, вредни људи, Те проводе, те канале, Уз дворове, уз колибе , Уз вајате и уз сале. Зидајте их, вредни људи, На широко, на високо, Да не запне бљушт на путу У Дунаво у дубоко. Нек нестане разна гада Из мог милог Новог Сада, Нека буде свет'о, мио, — Као што је негда био, Новосађанин.
Политични преглед. На првом месту ваљало би бацити поглед иа Д. Баруха, који је у Сарајеву дефраудирао 300.000 фор., те умакао (пошто је најпре своје руке у туђе касе умакао), но нека извини штована публика, што на Баруха не можемо потлед бацнти, јер не знамо где се на лази, а управо рећи не налази се нигде, т. ј. полиција га не налази, нити ће га наћи. Кажу да је Баруха нестало још пре четири месеца, а сарајевска полиција тек сада издала „31;еск1теГ в , а то је у право : „Уегз1;ес к-Вг1еГ", да се боље може сакрити, и заиста се он и крио: ишао је све на таква места где викога нема, тако н. пр. на париску изложбу, у Беч и т. д., дакле види се да љуби самоћу. Чујем да се дао сада на песништво, те кад је чуо за Кокана у пештанској фортуни, а он му је спевао оду: »0 сродни дугае духу ми мојему", али је одмах окренуо фортуни леђа и побегао, да га неби поставили за каквог државног секретара у Будапешти. Где се сада налази — Јехова ће га знати: неки веле да је узјахао на кабл, те се превезао у Америку. Међутим у »штекбрвфу" стоји да је леп, млад, црномањаст, фино обучен и т. д. Ако каква удавача ушчита овај „штекбриф" може још бити и сватова и онда ће се певати: „Израиле ликуј!" Кад изгубимо из вида Баруха и не обзиремо се више на багателу од 300.000 фор., него пређемо на друге политичне догађаје, онда нам прво на памет пада берба, која је сада — осим свакидашњих дефраудација — на дневноме реду и којој се данас само ови радују, који немају винограда, Јер они ће сејефтино провеселити у туђој берби, а власници винограда, који су целе године гојили и тимарили филоксере п пероноспере, и чије је винограде од оне стране лед био, од које би требало супце да их је грејало — ти