Стармали

194 „СТАРМАЈШ" БР. 25. ЗА 1889.

власнаци ће већином намргођени певати песму: „Да сам знао да ћу тако проћи!" У опште се давас може радовати и веселити само онај, који нигде ништа нема: Ко нема виаограда, не може му га лед потући ни филоксера изести; ко нема деце, не боји се дифтеритиса; ко нема новаца нс боји се лопова; ко нема депе жене, не боји се кућних пријатеља; ко нема „Матице" не боји се комесара; ко нема дуга не боји се екзекутора; ко нема среће не боји се зависти; ко нема главе не мора куповати шешире; ко нема памети неће га метиути за министра, те неће морати губити памет; ко нема адмивистратора натријаршије, тај се не боји да ће му когод автономију проиграти. 0 свему овоме најбоље се даје штудирати у берби, јер ту те свака ствар опомиње на по нешго из јавнога живота: оно в и н о сећа те на администратора; муљалоте сећа накалуђере; цеђење грожђа на пореске егзекуторе; фидоксера на Чивуте; она широка бурад подсећају човека на игуманске трбухе и т. д. Даље се мора човек по који пут осврнути и на мање важне светске догађаје, као н. пр. добро је да се кашто запита: А шта нам ради Тиса? На ово ће многи одговорити : Т и с а руши сегединску обалу ! Но кад се сетимо, да је Тиса Лајош обалу ту градио онда морамо признати, да је Тиса и рушити може. Сад само да се даду иових 6 милијона форината, па ћемо опет Јово на ново. Ил' како би било да се Фегеру, вршачком касапину, даде титула гро фовска, па можда ће нам он онда о евоме трошку сегединску обаду закрпити? Јер је и Лајошу Тиси дата грофовска титула, што је тако лепо и сигурно начинио сегединску ту долму и обалу.

Дакле нам се већ приближује зима. Ово се већ и по томе познаје, што већ по новинама читамо, да се треба да сазове карловачки сабор. Он се увек и најрадије сазива у зиму, ваљда с тога, да би носланици из горње крајине и других далеких крајева лакше могли стићи и да би се српске жеље мало смрзле, те тако да се не истопе и да се дуже одрже. Него збиља, сад ако године 1890. сазову сабор, то ће бити управо сто година од како је држан онај сабор у Темишвару (1790.), и тако је лако могуће, да ће се који од оних закључака сада одобрити, а ови закључци, што ће их донети идући сабор могу се после одобрити (или не одобрити) на сабору што ће се држати опет после 100 година (дакле ко жив дочека г. 1990 ). Хајде, претрпићемо се и дотле кад смо остали живи после Косова!

Ћира. Заслужни хрватски научник г. Рачки добио је орден Св. Саве. Спира. Томе се од срца радујем и честитам му. Али моШ' ШШ '■ гао Ј е 00 т0 и п Р е Д °бити, бар РнШиШгЈгаВзб. јјного П ре вего ђурковић, по„ ; 41 вши Анђелић и лруги. Ћира. Ти мислиш под н апредњацима. Е, мој брајко, дух напредњачки и дух Рачк и, то су две противности, који се нису могле довести у склад. Ако су напредњаци заиста ишли у напред, онда је према њима Рачки за цело ишао у натраг као р а к.

ШФДЈшетжж* Рецепт за оригиналан роман, ХумојЈеаса од Шентала. (Свршетак.) * Павао Диринг. — Кипорезац. — Двадесетичетири годипе — Ради усавршења пут у Италију. — Несретан случај на жељезници код једне мале швапске вароши. Павао скр'о руку и ногу, — и унутрашња озледа. — Најнре шпитаљ, — доцније нега у приватној кући. — Удовица и њена кћи. — Добри људи, — скучено стање Дуготрајна патња.— Олабост и потреба туђе помоћи.— Женско милосрђе и пожртвовање. — Павао није запамтео своју матер. — Прво домаће бављење у женском кругу. Боловање омилено ради неговања. — Полагано опорављање. — Немоћ. — Одмарање. — Одлучавање од света. — Мек душеван расположај. — Свакидашње друговање са девојком. — Питомо невиво девојче. — Симпатично створење, — уз то благодарност, — привикивање на њену близину, — пролетњи дани човек од смрти снасена, — ласно појмљива самообмана. - верује да га је љубав освојила.— Заручење и прстеновање без хуке и без жагора. — Часови блаженства.

„Повратак пуног здравља. — Растанак на по године дана. — Припреме за свадбу. — Околности и одношаји у великој вароши. — Постепено разбуђивање као из неког дубоког сна — Уноређивање. — Потпуво растрезнење. — Осећање мамурлука. — Свакидашња писмена опомена на задану реч. — Немогућност овако поверење изиграти. — Неверство би било грех. — Без поштења нема живота. — Никуд спаса, ни кудизласка. — Нагла одлука. — Сватови „ Резигвација ; — „Не могу друкче чинити, јер ју много већма љубим, него да би јој могао признати: не губим те!" . „После венчања. — Све јаче осећање несреће., У раду тражити лека — узалудан покушај! — Бадавадисати — не иде! — Читати што дужност налаже мучно немогућно ! — Путовати — сам ; — с њоме, — узети целу ствар на лаку руку — узети је озбиљно — све узалуд. — Неистина! Лажа ! — — — у непрестаном цретварању душа се сатире. — А та је жена тахо добра. То је узор женски. — Ноћи без санка. — Грозно је .се* ћати се њених врлина. — Ја;.ост, бесомучности. — Прсти му се грчевито стежу. — Хоће. да је угњави. — „Како мирно спава !" — Месечина. — Црте њена лица као у невинашчета. — Осмејкује се. — Шапуће његово име. „Сваки јој је откуцај срца мој, ево већ од године дана. — Шта ли све и шта не беше она мени ! — Самарићан-