Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 25. ЗА 1889. 195

Спира. Али хвала богу, сад се друкчије суди, а не по имеву, Сад се зна да напредњади нису ишли напредњачки, а Рачкида не иде рачки.

П у с л и ц е. О. Италија се врло радо прима у тројан савез. Само је чудновато што Талијани на Криспијеву политику не ка чу: амен! — него бацају камен.

А. Кажу, да се тај камен неће употребити за даље дозиђивање тројне куле.

X. Криспи ће оздравити, јер му је погођена са мо вилица; али тројии савез канда ће дуже мародирати, јер му се згађа жилица.

— 1го 14-01 септ. гласа за радикале, тај гласа за издајнике отаџбине" — тако је викао на све грло лист „Либерал" у очи избора. — Резултат је постигао тај, што ће сад, после избора промукнути, па неће моћи ви то признати, да од беснила нека грђе болести.

Жељезница у Србији опростила се туђег ропства, — није чудо што су иа тај глас и неки вагони од радостп искочили из шина; но несреће није било никакве, осим што је Бонту далеко, па не може да поправи што је сакато градио. ка. — Пријатељица. — Сестра. — Драгана — Заручница. Ученица. — Љуба. — Напокон робиња. — Она је мој створ, само у мојој близини има јој живота. — Скоро ће бити мајка мојег детета, не, не, грозно би то било ! Ја ју љубим много већма, него да би јој могао признати: не љубим те." „Даљи ход на путу лажи. — Очекивање прве родитељске радости и припреме за то — Нема друга разговора век само о детету, које ће скоро на свет доћи. Младу жену девојачки румен облије кад бира име сину или кћери својој. —- Какви су то звуци ! — Музика, која мозак обрће. — Тајанствено блажено шапутање, као одзив из божије најскривеније творнице- — А то су му сад муке паклене, — Примиче му се рајска сладост а он не сме да је к срцу своме принустк. — Мора да хини, да лаже, —■ не једаред да слаже, по сто пута, безброј пута. — И дању и ноћу, — и свакога часа, сваког тренутка.А жена се осећа сретном. — Кошуљице и капице шије па их љуби. — Хоће ли бити синак или ћерка?! — косе црне или плаве ?! — И отац мора да се смеши, а срце му се крвави. — Осети неку мржњу; мрзи на дете своје, које се још ни родило није?! — Ужасно! „На шест недеља пре падања у постељу. — Долази у госте женина сестра. — Јулија. — Васпитања из Енглеске. — Провешће два месеца дана у дому родитељском.

Кажу да је бивши краљ Милан нешто хтео, — али није смео, — јер је народ зрео.■ (А баш ни код тетке не примају се више сплетке).

□. Немачки Немци „не боје се никога до бога," — (то је красно); само зазиру од крунисања краља чешкога, — (то је шпасно).

8. У Пољској нека узета жена оздравила од страха. — Е гле, можда ће и Европа оздравити од страха ако дође рат за који се вели да мора доћи.

+•. У Неготину једна Српкиња родила четворо деце у једаред. Та се Српкиња случајно зове „Велика." — Ту је случај врло пааетно кумовао.

Нашедобашка филологија. Неки „Малени поа сремски" дао је у „Њином добу" штампати у броју 71. јрдно отворено писмо, у ком се брани од неког због нечег, те међу осталим вели научно филолошки: „Једнога дана претрееао сам са некима од тамо (у Липику) присутне г. учитеља нитање: с којим се падежем слаже предлог „против" и то с разлога тога, што су браћа Хрвати употребљавали свагда са трећим, а ми Срби са четвртим падежем ; шта је и које је правилније и боље рећи или н. пр. против тебе, или против теби и т. д." Филолог нашедобашки мисли дакле, да је оно — Млада, лепа, милокрвна, окретна. — Характер развијен радом — Снажан и одважан дух развијен раном самосталношћу. — Свежи дах слободе провејавао је градиво њене нераскалашне обичности. — Он се отима. — Павла привлачи као неки магнет. — Поштена, окорна борба. — Ал је слабост јача. — Моћ прве љубави. — Срце му за Јулијом бије. — Гледати две сестре сваки дан заједно, — гледати их по читаве сате. — Облива их чар сестринске милоште. — ЛаТгати и претварати се ! — комедију играти и пред једном и пред другом. — Уз то нежни обзири на стање своје венчане жене. — Суморна слутња смрти надмаша снагу воље његове — у смрти му се привиђа једини спас. — Друго ми ништа не остаје." Страшна ноћна авет у души измученој. „Напоследак дође дете, али мртво рођено. — Тродневна мука у души. — Овако светитељке трпе са благим осмехом у очима. — Једнако држи ледену ручицу у својој руци. — Само једно питање извије јој са бледих усана, немо и гласно, питање: „Љубиш ли ме?" — Муж још једнако лаже: „Како не, како да не!" — Она и у грозници пита: „Љубиш ли ме?" — Он збуњен одговара: „Каво да не!" — Грозница све јача. — Она и у самртним мукама говори о верној љубави својој: „Не плачи за мном, ја радо умирем, кад знам да љубав твоју нисам изгубила. Је л' да ме љубиш, је ли ?" — „Ох ка<;о не!" — *