Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 25. ЗА 1889. 197

Милош је заћутао и мора бити да је дуго о томе премишљао. Тек други дан ће ме запитати: „Је ли, Бабо, а како арханђео Михајло оштри свој мач, кад је од пламена?" А

Што јесте јесте. Наша је Даница прилично себична. Једаред добије јабуку, па се сакри у запећак да је на миру поједе, — али мали брата све оптркује око ње, види се шта би хтео. Онда ја реко : Данице, нодај мало и брати, није лепо да све сама поједеш. Даница је већ половину јабуке појела и баш кад ја рекох да и брати ма најмање да, онази она да се у јабуци нешто миче. Она то извади и рече: па добло, ево блати цлва.

Конзеквентан, После смрти и саране, супруге му верне тражи лека, јадник Маша, у ракије дерне. Увек пијан; хоће јадник, да ублажи тугу, што му судба оте клета, премилу му другу. Прошло боме доста доба, а он увек пије, да у пићу, — к'о што вели, бољу своју скрије. „Ма доста је!" неки кажу, „жалости и ваја ! утети се! свакој тузи, има ваљда краја? !" Али Маша пије даље, јер је уверења: да његовој вељој тузи нема утешења! Др. Казбулбуц. Грађа за нову енциклопедију. Неазбучним редом или азбучним нередом, Жигице = Мали штемплови. Трагедија = невешто написана комедија. Надимак = сланина, која смрди на дим. Госпава = човек, који у вече скине кошуљу. Хектолитар == Хекторов литар. Чивија = деца, што се сиграју око синагоге. Сувача = мршава жена. Зубача = тестера. Бикуља = неваљао бик, Беочин = кад млекарица проспе млеко. Сурчин = кад ловац улови орла. Гарчин = кад оџачар оџак чисти.

Проблема = кад кога само нробе ради излемају. Телешкоп = извесна операција на телету. Срдобоља = болест у којој људи не знаду ништа друго радити, него само срдити се. Ушур — кад каква уш постане маџарски господин. Једној девојани, Златно ти је име, Девојано мала; Мајка те је јоште у колевци Својим златом звала. „Материно злато То је лепа фраза, Али уз то младожење траже Стварнија мираза. Ђ. Ст.

Чича Груја и канарица, Дошао чича Груја у варош да пазари. Сврнуо, наравно и у биртију па баш код чиве Аврама. У прозору виси леп кавезић, а у њему извија дивне мелодије мала канарица. Гледао је чича Груја, гледао, док већ чива Аврам не упита: „је ли, да оваку тицу ниси никад видио?.. Али та и кошта 5 фор. то је љубимац моје Схарелебен. Чича Груја мрда главом, па ће тек рећи ; „видио сам је до душе, али баш мислим, да је нигда нисам иечену јео, па ми се баш сад прохтело. Шта би искао за њу, па да ми је испечеш" ? Чива разрогачио очи. — Зар он Схариног љубимца да — пече? Али се у њему одма пробуди онај трговачки дух, па промисли, да би се ту могао начинити леп кшефт, а он ће већ Схари купити другога певца. „Десет форинти "! одговори Аврам на питање а чича Груја ни пет ни девет, него заповеди: „а ти де, пеци одма"! Чива ухвати тичицу, уреди је и донесе јадницу мало после печену пред чича Грују. Овај узе „печенку" за батачић и рече Чиви: „Осеци, ми за један иенгеш, јер ми је цела м :ого"! Чива се раздера на њега, да је он тицу наручио и прочаја, а чича Груја само се смешка: „па и од телета ја иштем тек порцију а не цело теле" ! Било је и повуци и потегни али чича Груја одржа право, и Схаралебен плаче ваљ>аи данасза њеном тицом. Др. Казбулбуц.

Лепо је, али је — мало! Наш практикант Коста има плату малу а он радо гледа данце у бокалу. Тужио се једном, на хрђаво време, на неправо по све, чиновничке шеме. . .