Стармали

204 Г СТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1889. ?^«««Фе«^>«><>Ф9«©««^^Ј^«^<««©в«вевсвФв©в&9«в«Фв««вФ««©в«<^&5«е«©««^Ф&9Ф««Фв«©9««в««в<»ев©«®&ФФ©®ввввФв? в©в«в«|»веввввв©вввфвев&9<>$в$&г

Из песмарице једног математичара. У старој Јелади, Земљи девет муза Живела је једна Ах Хипотенуза. Њојзи се примакла Жаром стара света Љубавним заносом Два вита катета. Они беху срећни. Али шта то мари Питагора грозни ?! Тај професор стари Срећу им поквари. Казетима витим Дошло је до суза: Презират' их поче Ог Хипотенуза. Чујте шта им рече Њена холост глупа : „Ја сам сама толко вредна К'о вас двоје скупа."

Американски догађај, Један грађанин у вароши Санкт Лују, човек не баш велика имања имао је лепу кћер, Цури се надазило муштерија, они су обилазили око ње и око њеје већ крај оном твом дурењу и гунђању. Је ли, избила си себи из главе онај проклети Париз ? — Париз ? какав Париз ? ! Нема од Париза ништа, —■ ево мало час сам добила писмо од моје мамице, јавља ми да ће нам доћи у госте, доћи ће да код нас проведе бербу и цео октобар ... е па наравно да према таком милом госту морам се одрећи Париза, — и баш] ми ни мало није жао, што нећемо ићи. Господин Милеуснић пребледи кад то чу, — па се поче чешати иза ува. — Твоја ма-ма-мамица долази, — е да! ? —- »говораше он муцајући. Е гле молим те, ко би се њој надао. 0, о, како се то незгодно десило, а ја данас већ се удесио да се иде у Париз, само ти не хтедох ништа говорити, да те изненадим. Но баш ми је жао, што нећемо моћи октобар у друштву твоје слатке мамице провести. Знаш, ми морамо у Париз, јер ја сам. већ и доцуст изискао. А знаш ли колико ћемо остати у Наризу ? Управо до краја октобра. Госпођа Милеуснићка развуче своје миле усне у враголаст осмејак и одмах се благодарно сетила свога ратног саветника госпође Брендинице. Њен је план имао успеха, противник је био побеђен. Преудесио —ед—

ног оца, ал ни један није смео да је запроси, јер ни један није имао довољно имања да жену издржава. А отац опет г^елео је, да ћерку удоми. Он одабере од отих млогих младића петорицу, који су се и њему и девојци најприкладнији учинили, и доведе их својој кући, Отац им рече: „Ви сви моју ћерку радо гледате, али ни један од вас не има довољно имања колико требује ожењену човеку — а ја вас све познајем као ваљане младиће и ма којег од вас радо би назвао зетом својим. Али пошто само један то може постати, ево вам ја нешто предлажем. Метните сваки по три стогине гвинеја овде на стол, — и ја ћу метути толико, а ви ћете онда бацати коцку, па који баци највећу, тога је и девојка и новци." Неторица брачних кандидата драговољно прихвате овај практичан предлог, сваки је ставио новце на стол и бацаше коцку, и Н. Н. помоћник у радњи неког богатог трговца доби и девојку и новце. Помоћник оджури кући да своме принципалу саопшти своју срећу, а овај хтедне да види његову заручницу а онај га одведе к њој, а овом се девојка допадне, зажели и одлучи се, да је себи привенча. Он понуди своме помоћнику не три стотине гвинеја, колико је овај у тај посао уложио, већ трипут толико, па да му своју заручницу уступи. Помоћнив не пристаје, принципал се ражљути, — оде кући да прегледа своју касу и рачуне, и нађе да је помоћник оних три стотине гвинеја из његове касе искоканио. Преда целу ствар суду, иштући да се девојка њему досуди, јер је његовим новцем добивена, А суд пађе да је тако и по правди и по параграфима. Девојку досудише аринципалу. А помоћника гурнуше у бувару. Да вам нисам. унапред казао е је то све бидо у Америци, можда ми не би ни веровали. Н. Ф.

Е8* шо(1и 8 Јп ге!ш. А. Б. био је страстан скупљач поштанских марака', желио је да скупи што више марака по пет новчића, — јер он је био специјалиста баш у тим маркама, Ал како да дође..- до тога у довољној количина ? Падне му на ум и путем новина пусти у свет једцо питање. На то питање долазиди су му писмени одговори, — сваки дан по 30—40 писама, а на сваком писму Јаарка од 5 новч. и он је тако жељу своју брзо постигао. Ви би можда сад хтели знати какво је бидо то његово питање. Ево га: „Потписани рад је да покрене нов бедетристичан лист у којем ће бити нарочито за појезију широко ноље. Пре него што лист покренем ваља ми знати : имају ли наши писмени људи довољно залишних песама и јесу ли вољни да их мојем листу уступе. Молим одговор путем поште. А. Б. а