Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1889.

203

П у с л и ц е. ©. Један псштански журвалиста прича, да је краљица Наталија собом понела велику електризирмашиву, којом ће оживети вапредњаке, Није луд ко је то измислио, а.т би луд био ко би веровао.

2. Наш Дескаш е в има краган пев. У Пешти му ништ друго не смета, Него само : - е в. Да постане Дескаш Таки да му пљескаш.

Заиста је штета што г. Стојан Бошковић вије изабран за посланика. Шта више то је н чудновато. Ал још је чудвоватије што један наш лнст због тога криви радикале, а веће да исправи либерале.

А. Кажу да су у Србији сви избори текли мирво, само је било нешто у ДТепу". — Код нас бива друкчије нри изборима. Свугде је гужва и немир, а на против у џепу (посланичком) не остане ништа.

$. У II и ш у су били избори веправилни. Кошеп е!; .ошеп. Кад је у Нишу било, нек се уништи.

—. »Краљ отац" — „краљвца мати" — али син лати. То је оно што је вајгоре.

0 ° 0 . Наш Василијан жели да му се продужи скут. А богве би било кад би му се скратшш рукави.

Женитба и лутрија. Ео се жени. ил удаје, у лутрију меће. Буде л' згодит, ето онда, целог века среће ! Ал' на жалост, од хиљаде, једва један згоди, а за друге све се онда грдан муАак роди!

Др. Иазбулбуц.

Л. У њега је кажу. продрт џеп. Ништа за то, 40.000 фор. то је лепа закрпа.

Пробитачан дуел. (Кад веЛ мора бити!) Препоручујем сеој господи дуелантима, којима је баж до тога стало, да се дуелишу, овај начин двобоја : У један шешир, (може бити и саевим обичан клопош) баците две кугле, једну белу, другу црну, па негледуш вадите их напоље. Ко извуче белу куглу, тај се за најдаље сто година од дана двобоја има својеручно удавити, а онај што је дрну куглу извукао, тај се мора м а гробу његове жртве обееити! Верујте, оба дуеланта биће задовољна, а то је код двобоја главна ствар. Др. Казбулбуц.

вБсбргжени људи, ја ћу ех теби ириказати, у таком друшиу зацело ће ти време.брзо нролазити." — Е тај је човек право чудовиште — ко би то мислио ! — Право чудовиште. — 1Та кад је б»-ш тако, а ти му тари рена под нос кад год мсжеш, <рди се. дури се, гувђај, евађај се с њим па онда заћути и окреви му леђа, кувај му јела да их ни ђаво неби могао јести, лупај у гласоввр кад легне да епава, грди слушкиње, ваправи вашар на љеговом писаћем столу, добијај грчеве, мигрене и тако даље. — С*е сам ја то покушавала, — зл ве помаже низвта. Ако се усићим па ћутим, или ако гунђам и мумлам, он се почне смејати, дође к мени, загрли ме па ме љуби, хвали ме како ми лепо стоји кад се ердвм, како сам тек онда интересантна, онда ме тек волн, — А јеси ли пробала са плачем ? — Но, још те како; плакала сам као Сара Бервардова. — Пак? — Он онда екочи, обуче се, оде у дућан, купи и донесе ми туце финих патистених марамица. — Е, - јо овда није човек, то ]е" хладга дедева стена ! Јесте ли чуле, жене — вродужи председница овог ратвог савета, госиођа Брендиница, — у таккм приликама

не помажу ситни маневри, ту може помоћи само одважан јуриш. Ево ја имам један, и то треба покушати, па ако се ни с тиме не постигне цел, онда мети крст на Париз, онда ти нема помоћи, кукавна моја Јулчо ! И госпођа Брендивица, тихимгласом, пола шапћући, као да је не би ко у другој соби чуо, саопшти другарицама својим свој нови план. Тога истог дана кад је господин Милеуснић у вече дошао кући на вечеру, прво је погледао у лице својој женвци, очекујући да ће и сада као већ од неког доба бити намргоћена.и дирљива; али он се превари, његова млада еупруга беше данас ведра и весела, чила као лане, па чим га спази, она му скочи на сусрет и загрии га најтоплије. — Ај, ај, ај, драги мужу, ниси добар погађач, иначе би зацело раније дошао на вечеру. — Нисам погађач V! — а шта сам то требао погодити ? запита Милеуснић зачуђен. — Требао си погодити да сам ти данас сама својом руком направила ћуфте за вечеру, твоје нцјмилије јело. Али ваљда ниси гдегод што лабравуо, — то би ми тек жао било, јер сам ти купила и лена овчија сира. — 0, о, голубице моја! повика госп. велики судац веома обрадован ; — радујем се тој вечери, ал још ме већма весели, што тебе видим у доброј вољи. Је ли, душо, сад *