Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 27. ЗА 1889. 215 џ&ММ V &4®«< МЧ ^•Л^ЧИу*«

Ш. Таман ово завршисмо, а дође ми писмо од г. Др-а Паје Јанковића са жељом, да то писмо у .,Сгармалом" штампам. Писмо нека уђе, а на њега нећу ништа одговорити, — већ и зато што не би имао ни времена за одговор у овом броју. Читаоци ће лако и сами погодити, шта би имао да приметим. У Н Саду, 8. октобра 1889. Поштова чи Госаодинв! У последп ем броју „Стармалог", међу примедбама на изјаву Дра Јојкића, без икакве нужде и невоље споменута је и моја маленкост, и осуђен је један мој чин, који се пре четир године догодио, — а који са спорним предме•гом баш ни у каквој свези не ст->ји. Ја нисам пријатељ јавних протеривања у личним иословимп, јер напослечку Јавност има веће, узвишеније дељи него да раеправља одиозне личне сгвари. И зато што нисам пријатељ таквих протеривања, нисам дигао у јавности свога гласа ни онда, када се тај, од Ваше стране сада маркиравн чин догодио, и кад сам због истога од неких према мени непријатељски расположених листова неправедно нападнут био. А могао сам то учинити, јер' су споменути листови очигледно изврнули истину, и мени нешто натоварили, на што ја ни у сну помислио нисам. Но ја сам ипак ћутао и то из два разлога; прво: што сам држао да пије вредно. да се прави ларма због једне малене ствари, — а друго што је правда тако јасно била на мојој страни, да сам држао да подметања и извртања тих мени неприЈатељских лисгова, ни код једног разборитог човека неможе сво.ју цељ постићи. 11о сада видим, да она интриганска котерија (опростите ми за овај јак израз али тај је по сто пута снравдан) с којом сам имао да се борим док сам више учествовао у јавним пословима — није пропустила да и Вае о овом питању криво не обавести. Нриметити морам и према Вама, поштовапи господине, и ако нећу да сумњам, да Вас у пресуђивању наших јадних размирица чисто правдољубље руководи, а да сте требали бити тако обазриви, да свој обавештај о мојој малепкости, и о мом чину не црпите из „Заставе" и од њеног уредника. Ја сам у оно време поднео писмену оставку црквеној општини новосадској са којом сам се захвалио на општинарству и фискалату општинском. Та осгавка је у главној скупштини прочитана, а ваљда је још и сад међу општинским списима, те тако о њеној садржини пеможе бити сумње. и ко год је хтео да зна зашто сам ја захвалио, могао је то из те оставке дознати, јер је то у истој тачно и јаено наведено. Наиме у оставци стоји ако не баш од речи до речи али сасвим јасно: да се на чтнству скупштине и на фискалату захваљујем из тог узрока, што сам како приликом мога избора за скупштиаара, тако и приликом мога избора за фискала још више, приметио жестоке противности у великог дела скунштинара наперене против моје личности. Пошто је пак иваче у новосадској опшгини дотле примеран ред и поредак владао, а и истом приликом само се код моје особе показале те жестоке противности (сви су остгли чиновници бирани једногласно) — то сам ја сматрао за родољубиву дужност, да своју особу из општине уклоним, па да тако слога опет на свима линијама завлада. То сам морао учинити и као пријатељ автономије црквених општина, јер сам из искуства знао, да је највећа несрећа, и највећа срамота за наш авгономпи организам, кад се у црквене општине раздор увуче. Жртвовао сам дакле свој положаЈ онштинара и фискала, жртвовао сам сво у материјалну корист, угушио сам своје лично расположење, које је услед неоснованих, неправедних и отровних нападаја до огорчења раздражено било — све сам то жртвовао за љубав слоге, за љубав части автономије општинске. Тако се то догодило данас, а сутра је

„Застава" већ донела лажан реферат, да сам се ја захвалио зато, што нисам једногласно биран, дакле ^иаз1 из повређене сујете и претеране амбициЈе. Међутим томе се ја нисам чудио, јер нисам ни могао очекнвати праведне осуде, па ни разумевања за моју интенцију у „Заставе" и њеног уредника. Али се чудим, да не налазим разумевања ни у Вас поштовапи господине, који сте баш истакли начело слоге, и који баш слогу и споразум као главну цељ Вашег рада означујете. И чудим се, да неналазим разумевања за самопрегорепање, и за душевни бол шго га човек осећа кад му се најбоља намера, најкоректнији акт злонамерно изоиачи, и као оружје прочив њега употреби — у човека као што сте Ви, који је тако осетљив да због напада једног само човека, хоће да напусти лист, што је под његовом руком постао и нарасгао. Желио бих и молио бих, да овај обавештај узмете на зпање, и да ово писмо у Вашем пошт. листу штампате. Држим да на то имам нека права, ношто је осуда мога чина у Вашем листу штампана, — а надам се да Ваше правдољубље неће допустити да се истина угуши, и да се тако „прекопају стазе кадтадашњем споразуму". Са особитим поштовањем Др. Паја Јанкови!. Ја се надам да нећу имати повода и даље публику морити у овој ствари. Ја бар ни нашта нећу одговарати, без нрло преке потребе. Др Јов. Јовановић. В«- ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Одступањем уредника биће јамачно и еудбина овога листа решена. Но остају нам још пуна три меееца дг::„ да се за растанак спремимо. Ми нећемо читаоце своје из небуха изневерити, — па ваљда неће ни они нас. И за ова три месеца дана „Стармали" ће чинити своје до програму, који лежи у његовој досадањости а према приликама садањим. Претплату примамо еамо на три месеца, т. ј. од почетка октобра до краја ове године, па ко се не боји „кривих појмова, неморала к отрова" што га „Стармали" сеје, нека нам се изволж што пре јавити. Не обећавамо много, но можда ће ова четврт „Стармалог" бити светлија од ма које дојакошње, јер су нам се са више страна пријавили старији и млађи пријатељи са обећањима да ће са прилозима својим „Отармалом" додржати свећу; на чему им уредништво унапред лепо захваљује. — Прохте ли се пак и ширем књижевничком кругу, да за ову четврт године покуша опит, какав би могао бити једини овострани српски хумористички лист под општом негом и уз евестрану припомоћ — то би тек био леп завршетак. (Уредник за цело не би био квариша.) Претплата, — 1 ф. из Аустро-Угарске а 2 1 / 2 динара из других земаља — шаље се на администрацију „Стармалог" у Нови Сад, а рукописи уреднику дру Ј. Јовановићу у Каменицу. Издаватељство „Стармалог."

Још се могу добити сви бројеви г Стармалог" од почетка до данас.