Стармали

214 г СТАРМАЛИ" БР. 27. ЗА 1889. у №№№№&&&№№$ »Јв©вфв©ввв<>в<>ввве«фввв^^Фвв«в«©«««в«Ф««Ф^>в<>вв«вввв©воввв«««в«<|&9&б©в«вв«Фввв««вв««фв<?«©вф«®Ф©в©«Ф«в«Фв< -»е«ф9<?Ф©ве«Ф«««ввв«*;«о« -»ОФОС

Деда Глиша се неда збунити. Две другарице, које су од скора почеле учити француски, разговарале се о својим задатцима. Збиља, рсћи ће Мара, како треба казати: Ла, €еиг или: /.<? сеигг Тинка одговори, да еи она није сигурна како је правилније рећи. Ту је у закутку седсо и пушио стари деда Глвша, који дабогме, није знао француски ни бекнути, али је пначе био врло досетљив човек; па девојке, ђаволанке, да направе „хец", запитају деда Глишу, да он пресуди како се каже: ла кер, или: ле кер. Деда се насмеје па одговори : Не ваља пи: ла кер, не ваља ни ле кер. — Да шта ваља ? — Ваља: ликер.

Шка буде. и овој пријатности крај. п. Одговарајући, онако с ногу, на чла нак шт0 Ј е б 0 о у 106. бр. „Браника" без наслова, под дату мом » Нови Сад 8. сеитвмбра ", знам да одговарам самоме уреднику, мом старом лошт. пријатељу Миши Димитријев и ЈЈу. Таки у почетку тога чланка говори цисац му о писму др Јојкића „упућеном на уредништ во „Стармалог", којим писмом др. М. Јојкић отказује даљ^ примање листа „Стармалог" уз мотивацију." — То ј е кратко писмо штампано било у 25 -бр. „Стармалог"; но др. Јојкић Је сам увидео, да му избачену погрду ва^а мотивирати и потрудио се да то учини у свом дугачкол нисму, штампаном у бр. 26. „Стармалог". „Бранику" је пак довољно мотивација у речима да сејем „криве иојмове, неморал и отров." Хвала! — Огледало времена! „Бравиков" дописник чуди се, како доведох „Браник" И читаву „иартају, која овом листу за леђи сгоји " у свезу са приватним писмом једне приватне личности. Ја нисам ништа друго рекао, већ да је тешко веровати е је др. Јојкић то учинио без знања партије Шта је коме тешко шта лако веровати. то је субјективност, о којој други не може судити. Нисам ја мислио да се за 24 сата могла искунити слободоумна нар. странка па да у великом скупу свом Јојкићево писмо одобри. Ја сам то мислио, што је и др. Јојкић признао, т. ј да ми писмо није послато без знања макар само и једног пријатеља, а дописник „Браников" нека метне руку на срце, па нека каже, да тај пријатељ није био баш он, баш главом уредник „Браников", којем је у власти неке ситније партајске ствари и президијално или субпрезидијално решакати. (А на питање: ко је тај господин што се француски зове Оп <Ш, нит се кад одговарало нити ће се одговарати. Ено га. па га питајте.) Но не скидајући руке са срца, могао би поштов. г. Миша Димитријевић још рећи, је ли он и најмање одговарао др. Јојкића да ми тако писмо не шаље. Јамачно није, јер ни у своме чланку, на који одговарам, поступак Јојкићев ни|е ни најблажије осудио; и тиме тек добија важност и замашај писмо г. др. Јојкића. За што сам рекао „Браниковачка странка" Е па странке, баш као и потентати, имају своју велику, пуну и своју кратку титулу, у обичном говору употребљава се обично тај краћи назив. Его и сам писац члаика, на који одговарам, у истом чланку говори о „партаји, који стоји „Бранику" за леђи", а то је то исго што и „Браниковачка странка". Уверавам да тиме нисам ишао на увреду, као год што нисам никад мислио вређати другу странку, кад сам је називао „Заставашком". — И у писличарењу и цепидлечању ваилази се ва огледало времена.

Што ми се вели, да сам ја увек припадао „српској нар. слободоумној странци", да јој и сад припадам, јер заузимам место у самом егзекутивном одбору те сгранке, на то ми је рећи, да ја и сада припадам тој страрци, али само у оној висиви њеној, до које не допире подела на „Браниковце" и на „Заставаше",' припадам духу. ал не и расцепу њеном. И егзекутивни одбор треба на тој висини да стоји, па ће стоЈати на ширем и на јачем темељу. Кад сам биран за члана егзек. одбора, нико, ни мени, ни г. Муачевићу није рекао да тиме морамо сићи куд нам се не силази. Смешно ми Је то, што сад морам припадати (опет велим) „Браниковачкој странци", а добро се сећам, кад се завршиле седнице саборске године 1885. ја сам се други дан још бавмо у Н. Саду, тог дана држана је конференција, која ће решити, да се покрене „Браник", па јесам ли био зват на ту конференцију ? — Нисам. И у недоследиом натезању и у нелогичним тирадама наилазимо на огледало времена. Па онда се још вели да је и сама појава „Браникова' била трн у очима „Сгармаломе", који Је одмах за први број „Браника" запео и на том задиркивању сисгематски јашио, — ако је то истина, онда је заиста великодушно што сам после године дана изабран за члана егз. одбора. Али тако није. „Стармали" је много што-шта прећутао и „Бранику" и „Застави". а кад је што морао рећи, рекао је по нужди и по уверењу свом. Непријатељски дух у Стармалога", било према „Бранику" било према „Застави", опазити могао је само онај, који је био и сувише пристрастан. Но да су „Заставаши" били много ширих груди нрема уверењу мом, то им морам признати. Шта више, људи око „Заставе" радили су на „Стармалом" и то тако лојално, да нико никад ни покушао није протурити какву страначку загризицу, која се не би слагала са правцем и топом, који сам „Стармаломе" дао. Вели се даље, да је „Браник" имао сувише повода, да са уредником „Стармалог" расправља, али ниЈе хтео да се упушта у полемику са шаљивим листом. Даклем није хтео да силази са висине своје озбиљности. (Грош хин, грош хер.) Сад се иште да докажем је ли баш истина да се желило мене упрегнути „у таљиге партајске страсности." Ја не велим да се ко о моју незнатну личност отимао. Али вероватно је да би једини сатлрички лист на овој страни свака странка волела уза се имати. „Заставаши" то нису показивали. А што се тиче „Браниковаца" ја нећу да износим нити каква писма нити да причам о каквим разговорима између четири ока, доста Је оно што је свима познато. Чланци од више стубаца нису избелили, да их више нико не може читати. —. Не, — нећу о томе да говорим, — јер би се морао дотаћи онога, што ме појако боли. Нри крају вели мој поштов. пријатељ М. Димитријевић да „Браник" не тражи престајање „Стармалог". „Може „Сгармали" по нама и даље живити и в еселити се". („И веселити се?!" То је ваљда из речника Јоте Грујића). Пре завршетка рећи ћу још да сам ја знао разумети многу огорченост г. Мише Димитријевића. Јер он је увређен, до срца и неправедно увређен. Али што се он испод уплива те огорчености ни поеле то 'ико година не може да извуче, то ми је чудно и то нам је штетпо и шкодљиво. Ја сам се у многом чему слагао са „Заставом" а у многом чему са „Браником", тако на пример увек би потписао оно што је ономад (у 110. бр. „Браника") речено, а то је — изгледа „као да иред ааргијским обзиррм аада сваки други сбзир. и изгледа, као да су иартијски интереси важнији чак и од самог иачела, ради чега се људи уараво и деле у иартије Где то завлада, ту опда наст.упа као неизбежна последица — огорчење, које само разједа политички живот једног народа." Дај боже да се што пре тргну и с једне и с друге стране,