Стармали

„СТАРМАЛИ"

Нека враг носи! (Народна.) На хаџиларскн бајрам донесе мали Мехо хоџи питу и тикушу, па још и иешго пара па дар. Хоџи буде мило, но ипак ће по своме обичају рећи: „шта је то радио твој отац? То је много од њега." На то ће дијете: Валаха, хоџа, и мајка рече да је много, ама б бо вели: „нека враг носи!" „Б. В."

Чакшире од 3 Ј4 рифа. Кажу, — ако не лажу — да је кројач Шада, кога су обично „мајстор шнајцом" звали, био велики угурсуз, лопов и кмралица. Угурсуз с тога, што је радо правио којекакве лудорије са својим муштеријама, лопов с тога, што је од свнке материје, која му је донешена да сашије ово или оно, украо један део; а варалица с тога, што је многог преварио, да за један прслук н. пр. треба исто толико штофа, колико и за једне панталоне Једном дође к њему тврдица Јанаћко, да му сашије једне панталоне. Иосле мучног избора и дугог разговора реши се газда Јанаћко, да узме тај и тај штоф; тешком муком погоде се и за руке, али никако не хтеде узети више од 3 / 4 рифа, доказујући мајстор шнајци, да за његово слабачко тело више штофа не треба. Најпосле призна ч Шаца, да може сашити чпкшире и од Ј / 2 рифа, и тако ствар буде уређена, с тиме, да газда Јанаћко у напред плати, јер мајстор шнајца нема случајно новаца, да купи штоф и пр После неколико дана донесе Шаца панталоне газда Јанаћку и овај узе да их одма „проба". — Лепо. — Обуче их, фајн панталоне, али само малер, што ногавице не допиру ни до иоловине голеница. Јанаћко се обрецну на мајстор Шацу: „Каква је то комедија! Ваљда нећу у њима на једек?" А мајстор Шаца са свим мирно рече: „Таман ми је толико изашло од 3 / 4 рифа, а ја сам вам рекао, да умем чакшире сашити и од иола рифа, само те онда не би дошле ни до колена\ л . . . Овамо, онамо, газда Јанаћко мораде, да не би деца за њиме трчала, купити нов штоф, из кога му угурсуз начини ваљане чакшире, а оне кратке таман беху за његовог синчиЛа као да их је за њ' и кројио! — Он до душе, каже, да вије, али не морамо му ни ми баш све веровати! Др. Казбулбуц.

Тако ми и треба, мени невернику! или Права платонска љујав. Вол'о сам је . . . волела ме, Да се реч'ма касти не да, Глед'о сам је . . . гледала ме К'о што мајка чедо гледа. Љубав наша беше јака. К'о што ј' јака руска сила,

БР. 27. ЗА 1889. 213

Ја сам њојзи . . . она мени К'о „шаумторта" беше мила. Али једном, кобни удес — Њим још и сад ране лечим. Раздвоји нас . . . јер је вид'ла : Где пред њеном другом клечим. . . Па сад поглед бар да баци, — Поглед што ми душу снпжи Већ у пркос, за освету : Место мене — другог тражи! Неверишанин. Добро пази коме ћеш веровати. Близу једног села, које поред свег тога, што је врло мало било, имађаше доста велику крчму, лежала је варош Б. Путници, који су овуда пролазили свраћали су у ову сеоску крчму, где су се поред једне две (а који нут и више) флаша вина разговарали о дневним догађајима и шта је већ ко знао. Крчмар који је при таким приликама увек нрисуствовао, радо је слушао а особито онда, када би који шаљивчина каквом досетком цело друштво засмејао. Једно после подне сиђе се с кола неки господин и чим је ушао у биртију викне: „крчмару! ја тргујем с марвом, за један схаат најдуже сгигнуће ми окамо марва, једно 300 свиња и 200 волова, оћете ли имати доста места и доста хране ?" „Ја ћу~~се већ ностарати," рече крчмар и зановеди да се штале уреде и да се храна припраки. Прође један сахат од доласка путниковог, ал марва никако да се укаже; тада странац заиита газду, да ли имаде и да ли би му могао узајмити једног јахаћег коња, да одјаха пред марву. Бирташ одговори да има и одмаотидне по коња, којег је тек тога дана купио, да обрадује свога сина, који се из Б. имао скоро вратити. Странац. Има ли ваш сип важна посла у Б? Крчмар. Има. Посло сам га да прода некодико буради вина, скоро ће се вратити. Странац. Па то ћу се срести с њим. Можда ће ми он моћи штогод казати о мојој марви. Е сад с богом! Збиља кажите кочијашу где је овдашњи колар, да огидне да оправи кола, те да се сутра у јутру можемо кренути. С богом остајте!" По одласку госта огиде крчмар и упути кочијаша код колара, који наскоро отидне. Наш сгранац нак јахаше друмом, где еретне једна кола на којима један лен младић бејаше, коЈег по описивању упознадаје то биргашев син. Заустави кола и рече младићу да је по жељи његовог оца њега чекао да му прода коња, коЈег је оцу показао и који му се допао, и да се за цену удесе. Син погледа коња, на коЈем не бијаше мане, и купи га по врло јефтиној цени и пун радости врати се родитељском дому. где цео догађај исприча. Крчмар кад је то чуо и када кола од колара не дођоше, увиди да га је љуто преварио онај пробисвет и варалица. С немачког Банаћанин.