Стармали

242 „СТАРМАЛИ" БР. 31. ЗА 1889.

Што се тиче нашег цркв. народног сабора, он је већ ту, јер нас старо искуство учи да Анрил никад није далеко, — и „Ллојд* нам већ довикује: Давите се, кад хоћете да будете ]?ге18сћтттег-и. Бирајте слободно патријарха, бирајте ако хоћете црног Циганина, само нека буде ехт црне боје, да носле не избели. Но најлепше је то, што смо ми готови да се давимо, и жалимо само што нам то пријатељско допуштење није пешт. „Ллојд" давно изходатајствовао; до сад би већ и заборавили да смо се давили. Но хајде-де, није ни сад касно. Пустите ви нас да се загњуримо у нашу автономију, немојте слати комесаре и комесарчиће да нас избављају, задржите Ацу Зуба у Пешти, да нас он не учи пливати. Немојте нам ни у напред пипати пулс. Или, још боље, одобрите сазив сабора, па представите одмах себи као да смо се већ удавили, не водите рачуна о нама ни о нашим фондовима, задржиге за себе све 1сеШт§;з^езеПзсћаЛе, па да видите после неколико година како ће вам утЈпљеник изгледати и како ће ^рукче патријотисати без Јоте и без јотинских патријота. Ми дакле ништа друго и не желимо него да се у својој води слободно давимо, а ви само да нам нашу чисту воду не мутите. Из Србије нема великих новости. Краљица мати остаје у близини свога сина, а краљу оцу ћеду већ писати кад га устребаду. То ће можда бити у дугом времену, но отац ће међу тим бити у Паризу, где се време лако прекраћује. Еле мир је неки ушао и у то питање, за то краљици матери и неће требати други Елемир.. Сад је код нас па дневноме реду да се критикују календари. И „Јавор" је прорешетао Велико Кикиндски календар, но ми смо од уредника тога календара добили ово писмо : „Жао ми је што ме „Јавор" није разумео. Он је моју шалу примио за истину. Ја сам

ШФААЖт&Ж. Књижевник, — ПРИПОВЕТКА. (Наставак.) Велизар је сутра дан за својим писаћим столом дуго седео и мислио, али написао није ништа. На такав успех својих књижевних подузећа био се већ навикао, те га празна хартија ни најмање није изненадила а није га ни озлоједила. Он се тешио тиме, да за сад само купи материјал, да „набрекава", па кад једаред пукне тиква, онда ће на књижевну пијаду српску наићи потоп, који ће све досадашње књижевне производе преплавити и задавити Са своје столице устајао је чешће, те је стао у сред собе и заузимао разне позитуре, сад као трагичан јунак своје „бити имајуће' трагедије, сад као заљубљени трубадур, који под про-зором своје драге удара у гитар, сад као голем делија какве мрачне шкотске баладе. 'Гом приликом је свагда мењао цвикер — према расположењу. Једаред — стајзо је баш умотан у чаршав — поглс- I ди се слуЧајно у огледпло, Нова мисао сепне му кроз главу. Ј

само из шале препоручивао лек пиродин. Хтео сам да насадвм оне, који се сами и по календарима лече, ти би отишли у апотеку, искали би пиродина, а апотекар би се насмејао и рекао би да тога лека за сада још вигде нема. (Друго би што било да сам ја препоручивао пиридин, који лек ни у Бечу ни у Паризу не би добили без лечничког рецепта, а код нас га не би добили ни на рецепт.) Тако сам исто мислио и са јодсформом кад се ко опече. Болесник би отишао доктору и искао би да га лечи са јодоформом, а пошто ни један вешт и савестан доктор не да себи прописивати, чиме ће кога да лечи, — то би доктор таком пацијепту очитао горопадну лекцију и болесни би се свет освестио, да други пут доктору не прописује лекове. То је моја намера била са оном шалом у Вел. Кикиндском календару, коју је „Јавор" тако озбиљно узео. * — Тако вам је писао уредник Вел. Кикиндског календара, и ми ћемо већ разумети ако до године буде препоручио ове лекове: Против: Глициридоксиломистицин; против тифуса : п ирихладоледолин; против несвестице: некалендерин или: ратосантоскикиндин.

Ћира. Дакле наш јединац Радић сад опет постао доктором права. Спира. А на што му то? Ћира. Сад ће се потписивати: Др.-др.-др. Радић. Спира. Др.-др.-др.! — Међер тај се спрема за неко дрм а ње.

— Баш сам сретан, рече у себи; али то се може десити само великим песницима, изабраницима божјим, којима само божанство даје миг. Ја сам тај миг добио и разумео. На посао дакле! Велизар се поче облачити а гледи непрестано у огледало. Сад пружи десну руку, сад обавије левом главу. Сад опружи десну ногу, сад леву, израз у лицу мењао је сваки час, или је изгледао тужан, или весео, или победоносан, или „снисходителан". Кад се обукао, изађе из собе. — Велизаре, рече му мати; да ти није зло, јер си целу ноћ бунцао ?! Велизар одмахне руком и оде на улицу. — Дакле сам ипак сањао, прогувђа у себи ; за што нисам запамтио, што сам сањао! Али све једно. На паметнију мисао не бих наишао ни у сну. Ха! То је истекем мисао! Ала ће се једити професори; да су знали, не би ме срушили на испиту, пропустили би ме из зависти, из пакости, само да не будем славан човек. 0, све су они у стању. Али протрч зече још једаред! Не ће они имати вивде прилике, ни да ме сруше ни да ме пропуштају. Велизар је дошао међу тим до „тројства" на великој пијаци. „Тројство" је мерио од горе до доле, и обилазио га са свих страна.