Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 33. ЗА 18В9. 263

Доскочио му је. У кафаии „кпд макове седмице" приповедаше неко од шале да Турци на велике своје празнике Чивуте и магарце кољу. У истом друштву бејаше и један Јевреј и неко из друштиа пређе к' њему и занита га: „У Цариграду по свој прилици неће бити досга Чивута за клање, па нећете ли тамо ићи?" „Нећу — одговори чива — Јевреја имаде и тако доста, но магарацаимамало ; оћете ли можда ви тамо ићи V ! ?

За што се боји смрти. д „Али нријатељу, како се можеш тако бојати од смрти';' та једаред морамо умрети." Б. п Та то је тај враг зашто се ја бојим, та да више пута умиремо, неби се ја смрти тако страшио !"

А. Ја би узео ову собу нод кирију, али сам чуо да прокисава, па не смем. Б. Хајд' нећу рећи да баш никад ае прокисава, а.1 то се дешава само онда, кад и на пољу киша пада.

Гоеподин (слуги свом). Један од нас двојице мора да је луд. Сад или сам ]а луд или си ти. Слуга. На то вам питање не могу тачно одговорити, али држим да ви лудог слугу никад не би држхли.

Одговори уредништва,

„Уна га враг, шта је тои сату, сваки час стаје јрече муж жени — морам га дати изчистити." „Не треба да га даш, тата — рече мали Јова ја сам гајутроске у кориту добро изчисгио и изпрао."

Веџбали се регрути гађати у нишан. Била је једна велика капија, на среди те капије била је прикована даска, то је био нишан. Један новак никако није могао да погоди у даску. Онда му рече каплар : а ти нуцај најпре у капију. Али овај шепртља не погоди ни у капију. Каплар га Је капларски грдио, на покон му рече: на какву ћемо ми вајду имати од тебе, кад се Једаред нађемо пред непријатељем ?! — „Е, мој господине, неће сви непријатељи на капију бегати, раштркаће се они и десно и лево, па ко би тима нрашио тур, кад не би било оваких гађача, као што сам ја."

Не чују добро. Н. Н (Уђе у собу своме ујаку). Ја дођох, ујо, да вас лепо замолим, да ми дате двадесет фр. Ујак. (Гледа кроз прозор и чини се невешт). Н Н. Ујаче, врло нужно потребујем двадесет фр. Молим вас лепо. Улак. (Окреће шаку са раширеним прстима). Н. Н. Јел'те, драги ујо, да ћете учинити роду глас, даћете ми двадесет фр ? Ујак. Недам ништа. Н. Н. Опростите, не чујем добро таке одговоре. Ујак. А ја опет не чујем добро така питања.

„Мајчин синак". Примили би радо и шгампали би, али ношто је та хумореска дугачка а занремила би подлисгке 5—6 бројева, а у „Стармаловој" књизи живота нема више толико бројева, — то ћемо изузетак учанити и рукопис ћемо вам о нашем трошку вратити. „Календарџије." Врло је тенденциозно, и та тенденциозност прогутава све друге добре стране овог састава Тиме не велимо да се не би могло згодно прерадити- али за наш лист је већ касно. Трапалу. Нешто ћемо употребити. Ако имате још што да нам пошљете, морате се ножурити.

Новвје књиге иослате уреднигигву на ириказ. Српске народне игре, које се забаве ради по састанцима играју. Иокупио и описао Вук. Вит. Врчевић, књига II. — У Дубровнику 1889. Наклада књижаре Драгут. Нретнера. Цена 50 новч., — с потптом франко 5 > н. 4 ЧИСТ РАЧУН, ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ! Сву ону родољубиву г.г. растуриваче, коЈима смо на расирода^у послали ове књиге : $ I. | Сјјт в. Вмшјчшј кнезу Лазару. | II. <ћ МАЈ1А СНОМЕНИЦА & СА 500-ГОД. СЛАБЕ ВИДОБДАНСКЕ | тгр^тттттптттг љ — којс с\о књиге издали у корист Фонда дра ^ Ђорђа Натошевића за удове и сирочад учитељ- ^ ску — учтиво молимо, да настану својски, да 4 = се обе ове књиге сада расиродају у колико би X им можда истих ненродатих заостало, те да у рачуне за ове књиге изравнамо, како би оној племенитој цели за удове и сирочад учитељску 1$ што више ирииасти могло. Надамо се да ће они Аа. од своје стране учинити што год се боље и ви- Ж ше може, како би бар при крају о. г. исте рачуне изравнали, те да можемо иретекли чист ^ приход нредати сриској иравославној новосад- № ској општини, која тим фондом рукује. (Ј& Издавалац-штампарија А. Пајеви&а $ у Новом Саду. ^

Још св могу добити сви бројеви г Стармалог од почетка до данас