Стармлади

С Т А Р М Л А Д И. —

Бр. 1.

изддјици. Посве^ћено њему, самом издајици.

Свака ј' тица у свом јату, Свако тежи своме брату, Својим братом тугу блажи, У свом јату срећу тражи, А куд тебе носи крило, Издајицо, срам те било! Кад неправда духо.и крутим Стапе шибат' бичем љушим, Братац брату шапће тио: Бич ме није одродио — А ти лижеш туђе биче, Издајицо — несретниче! Пропаше ее муке миоге Док се ,цигне кули слоге. У њој олтар наде живе Душмани се на н,у киве Ти помажеш да је сруше, Издајицо, кам' ти душе! У народу срце здраво, На њ' се баца црни ђаво, Ал' не стиже из даљине; Ти си ближе, српски сине, Да ко би га тако уј'о! Издајицо, мрска гујо!

За чим деди крвцу лише, За чиме ти мајка дише, За чим сеј > сузе лије, За поносом Србадије: Све то т' дере рука смела: Издајицо. крв те клела! Српском сину цвет је миља, Кад га народ благосиља, За то чува своје име, Да с' у души дичи њиме. А ти с' волиш вуком звати, Издајицо, јадна т' мати! Али г^тај меда клета Из кошнице српсннх штета, Благуј, благуј, врсмс ти је, Док ти народ чеиер пије Благуј брзо, благуј море, Издајицо, слепи створе! Кад се родн сунце наше, Попада-ке тиран-паше, На развали врашшх снага, {'рлиИе се браИа ,цраеа Ти ћеш свиснут® од срамоте, Издајицо, не било те! 3 М А Ј

Пилатов леген .*) (Себи у албумј. Дрн оеновано петак! Пилат се већ буди, Важан спор му треба данас да пресудп; »Јутрос ои се клео, да с правца не крећеш, Да' невином крвљу руко прљат' не ћеш ...« Сада виде, да се затрчао здраво, Сад виде, да има Клавдпја му право, Затрч'о се здраво, не мож' да се вратп, ' То ће човек невпн и главом да плати. Тад се нечег сети, он мора умретк, Ал' њега, Пилата неће људство клети; Опраће се Пилат, опраће се знајте, Гордо заповеда: „Леген воде дајте!" У помоћ је Бога Јупитера зиао, Па је онда дуго, дуго руке прао, И стиго је дома,**) па Клавдију***) тражи, Хтео бп да је смири, хоће да је блажи. „Утишај се снаго, чедо моје драго!" И приђе јој ближе, да јој образ мази, Ал' Клавдију к'о да спопадоше врази, Као гуја цикну, к'о х'јена се диже: Крваве ти руке, не иди ми ближе'. Устукнуо Пилат! У чуду се нађе, Види, шТо од мазне грлице изађе, Па збуњено онда бранитп се стао: ,,Члсте су ми руке, сад сам их баш прао." „Чисте су ти руке?! И ти гајиш веру, Да се таке пеге у легену перу; Те крваве тге : о мој тадни друже, Не може да стгере нити да осшруже Нп јордаиска река , ни море дубоко, Ни генисаретско језеро ишроко, *) Песме Јаше Томића, писане у Вацу, после „туциндана." — **) Из Ваца. — ***) Народ. Пр. Ур.

Чак.ни вечност таке пеге не угуши, Јер нису на телу, него су на души." II Пплат би опет Клавдију да блажи: Разна средства проба и начине тражи. Бадава јој мази диван образ бео. Она само гаапће: „Крвав си ми цео! — Али он се опет Клавдијп окреће, Поново јо-ј кади, око ње облеће, Али ипак, ипак кад баш толко воли, Сад јој на ум пало, да га нешто моли, Ако није много и није му жао, Нек јој леген даде, где је руке прао, Па да нико више тај леген не нађе, Разбија га, смрви на сигно комађе, Нек му нема трага, (неће бити шкоде, Да догађај цели у заборав оде),'

Ох, Клавдијо, жено, Римљанкињо*) мила, Разбила си леген, то си учинила, Ти си као жена и мушки и смело, Осудила баиско Пилатово дело, И данаске нико кад стравом претрне, Те са пута права кукаеички сврне, Не дохваћа леген, нит се водом иере. Ту су старе, давне проживеле мере, Сад се с оним пере, сад се с оним мије, ТТТто је и од саме воде јефтиније. То су речи, речи\ а излазна врата, Управ реЛи леген данашњих Пидата, То су уста вешта, вешта па сву меру, Напуне их речма, па се онда перу... У легени ти се свака шуша мије ^А пикога нема да и чшх разбије.-

Пр. Уред.

*) У овом случају Радикали,