Стармлади

Стр. 3.

Ускршња јаја. По старом српском обичају, делимо и ми на Ускрс шарена ускршња јаја. Поче1пемо са црвеним. То је радост. Еле црвено јаје дајемо пишпек-Габору. Он је и тако човек радостан и тежи за црвеном прест— овај хоћу рећи бојом. Нарочито од како је усљед своје »старе болести« — која се иоиово тјавила изгубио румен лица , те је сасвим променуо боју. До душе мењао је он и до сада боју, — али сад је остао при црвеној. Та му к'о понајбоље пасује — од како је остао без ње. Једно пола жуто а пола црно поделили смо славном уредништву ,,Нар. Гласника« у Земуну. Они ту швапску боју и тако воле — а друго и сами су »жути око кљуна«, па нека им је. Наравно да ми не мислимо, да су они обична перната живина — нити »тице грабљивице« и ако би Сремци могли рећи као она очерупана гуска кад је голуждрава дошла дома: Добро јутро фетер Клос, ево мене гб и бос!" Главно је, да је њихов »роми даба« жив и здрав — и ако га његови »пријатељи«, којима је он обесио торбу за хљеб о врат — иза бусије гађају. Модро јаје смо послали радикалној странци. Она ту фарбу сад најволије Просто погибе за њом. Није да кажете због тога, што се та боја сад подудара са њеним теном и модрицама, које су јој искочиле усљед пљуске од шамара са свију страна — него тако та јој боја најбоље стоји. И она при тој боји и даље остаје. На јајету има овај натпис: „До сад свакол беше и штетие и срама Ко год се шга1)0 јоште са Јудама!" Песме Јаше Томића стр. 79. Морасто јаје смо послали »тумачу«. Он је и онако сав мораст Сремцима. На јајету има натпис: »Ти нас »води«, ти нас брани — ти сарани само наше кесе мани!« Твоји „одани" и „продани". Једно зелено јаје смо послали Бенину. Њему као »младом и зеленом«

то најбоље кипира. До душе зелено је мађарска боја, а Бенин је ту бс^ју недавно проклињао — али данас му је то »либлинг фарба«. Тако н. пр. кад види зелену траву — а он би је чисто загризао. А да му нос не смета — формално би је пасао као и друго марвинче. На јајету је кратак натпис: »Младост — лудост.« Једно пепељиво јаје, шаљемо посланицима »туцинданског сабора«. Они и тако немају пепела у глави, и ако им је 00-н посуо главу пепелом. Једно у које је боја већ издана дали смо »опсенарским посланицима« на угарском сабору. На јајету је натпис: „Ала смо се састали ....... па ни један за школе не мари!« Једно »розло« јаје, које значи »љубав« послали смо — радикалским поповским туцинданским посланицима, с натписом: „Ој брашнара, брашнара, Ти си наша качара!« Једно, не знам му боју, послали смо дру Радовановићу с натписом: »То је просто, двајест од сто." Једно у националној (разуме се у мађарској боји) дичном слепчовођи и — Милетићевом зету Јакову Сомићу. На истом јајету смо „ брицом " запарали једино VI. заповест божју, и ако су неки за то били да додамо још: »ММпуајипЈс Ш кеМ тет«, рефрен из Кошутове химне. Једно јако шарено јаје ми остало. »А шта 'ћемо с тим?« пита ме жена. »Хо, Боже мој, шта ћемо, па да га дам др. Влади Манојловићу ето, тај човек се и онако јако прошарао. На јајету је натпис: »Миљено, миљено, цв-еће шарено . ..« „А шта ћемо с овим пачијим?!« пита жена. »Лако ћемо с њим. Послаћемо га нашем пилићару Мркши, нека излеже из њега паче, које неће у воду. На јајету је натпис: Ма да није доктор права, У сабору спава. Једно бело јаје — послали смо ра-