Стармлади

Бр. 2.

СТАРМЛАДИ. —

Стр. 13.

ПЕСМЕ Јакова Сомића Вац 1896.*)

(Ова је згодна у албум саборској мањини од 1 гласа). (стр. 18.) »Не може ми нико рећи Да ми стало за инатом, Сваки човек, п,а и Јјаво Мора иЉ>, за занатом.« (стр. 19.) Химна радикалне странке. „Ој ђаволе, мој ђаволе! Док је нами таког неба, И без тога иду ствари —! Куда треба ил' не треба.« (стр. 18.) Сам себи у албум. »Шта ће ђаво, док у новци Сваки хоће да се дави! У тој трци пре а после Мора да се стрмоглави.« (стр. 11.) Мојој странци, генералима, и једномишљеницима Ал' ни један од нас није Учинио, што је мо'го. Не ттружисмо никад руке, Брату своме, кој' се дави, Већ га јоште отиснули, Да се дубље етрмоглавн. Градили се као свеци У очима јавног мњења, А поред тог чинили смо Најподлија непоштења. На друге смо хајку дигли, Да би своје грехе скрили, Са недела да би грдних ТТажњу света отаклонили. А људи су увек људи, Па нам јоште венце вили, А ми лепо све смо то даље Лисичили.... лисичили. *) Ово су оригиналне Јаковљеве песме, у којима нисмо ни једно слово мењали, изузимајући што смо им доделили епитете, јер није право, да све носе госине музе или виле име: »Ђаволица." Пр. уредн. „Стармладог."

Вести из места и са стране. Украли им натент. Некп Ребнћ пз Церње, оглашује у „Бранпку неки тобож свој пзум „кувајте без ватре' Чујемо, да су радпкалскп саборскп гшслаппцп преко Др. Соса, подпелн тузвбу протпв Ребића радп крађе изума, јер вели да је још „мајска сабир " прек > Беле Талијана па мађарском језику, подпео мађарској влади свој изум (на који тражп патент) „кувања без ватре!' Иацов као радник. „Моргењача" допосп вест о неком пацову као раднику. — Боже мој, ако је ,он пацов, пе мора он п красти, може он и од рада живетп. То тек нпје никаква „забава за народ . г^1 Валоп однео К ))аву. „Моргењача" доное;: „изузетно прештампану вест, како је на беловарском вашару једној сељанкп однео балон краву. Чудна ми чуда! Па „Моргењачп' јетекпознато да је о благовештепском вашару новосадекп Балов једну грдну сомипу, скоро од центе, понео — п чак у Пешти се с исгом спуетио пред Кошутов клуб. м И то ми је варварство. На Цвети су грађани пожаревачки ноћу (ваљда због „светог стања ) окачилп о десну руку споменика Милоша Великог — диван венац са тракама и наппсом са златнпм словима. У вече је нека ненозната дпвља рука скинула тај венац. На то опозпционе новине впчу: Какво варварство! И то ми је варварство. Та у Србијп су скпдалп с краљева не само вепце славе — него и глав е, па ннје било варварство, а сад је ово бајагп неко варварство. Ј^, Промењене улоге. Пншу нам пз Паттчева: Српско народно иозориште јеједва погодило народну потребу са репертоаром.Иптелигенцијн даје антиалкох(/лан комад „Ракпју" —а народу „Врачару" и „Вештицу . И наравно, нптп народ воли „Вештпцу". нити иптелигенција „Ракију". Гњаваторско удружење. У Новом Саду ■ ; е основано „I. српско гњаваторско удружење", којем је председнпк Паја Њора. — Протпв назпва „прво" поднео је др. Сос прпговор, јер прво је ООн псновао које већ годинама издаје разне гњаваже — па и „Заставу '. За свој о ^ган су прогласили вршачки „Продољуб . — У осталом ми се радујемо, да је, хвала Богу, већ и та потреба једпом подмирена. ПРИРОДНА СМРТ. Сељака на умору пита господин попа, ноји је отпшао да на селу проведе лето, зашто не зове лечпика. — Не дајемо мп ншпта на докторе, одврати му еељав, мн овде на селу обично прнродном смрћу умиремо.