Стармлади

Стр. 14.

— СТ АРМЛАДИ. —

Бр. 2.

Из „гњаваторске појезије

„Ост'о би дома, али сигурно, да није ње и њене звиждољке, ципела нових, да их види свет, јер у старина га. гледао је пре." („Родољуб" 16. за 1907.) Одликовање. Црнац (на прислушању код црног владара): 0 краљу, већ четворо .леце си ми појео, а ничим ме ниси наградио... Краљ: Захвалан сам ти. Ииенујем те за дворског лпферанта.

писмо Војину ЈовановиЛу, цвеЛару у Новом Саду. Дознао сам, да имате справу за лежење пилића. ГГошто ја не могу и у сабору бити и пилиће лећи, молим да ми исту справу на рачун саборских трогакова пошаљете. Јаша Мркгиа, пилићар.

ЕПИГРАМ.*) Зашто „к-Нрои" кука? Загат' га хвата мука? Кад му тепа Јага: „Ја сам твоја драга! А Стипанче Свирка, Кад на бабу жмирка Сто форинти даје И љубави крај је. *) Важи за Сомбор.

Пита: Рода.

Добар муж. Муж: Донео сам ти две литре вина за рођен дан. Жена: Али за Бога знага, да ми је доктор забранио да, пијем вина. Муж: Не гакодп нигата попићу га ја у твоје Ч 7ГГ»а«

ДЕМАНТИ. Нпје истина да сам ја хтео да бирам Јагау Сомића за председника занатл. певачког друштва „Невеиа" — не само да га ја нисам хтео, него у опште ни један скупштинар. Ово је јасно,' х ' Мпслим да је Др. Миладин Свињарев Јашпн ађутант пначе лечнпк. *) Сасвим! пр. Уред. „Стармлади«,

Одложена љубав. Не знам гата ]е могло битп Госпа Цвети, Да ми љубав изјављује Сада, лети. Ал' на жалост, ја је одбв' Ево 'вако: Нрућина је, драга госпо! Није лако. Мало ли је једне ватре Озго с' неба, Него јога нам и ЉЈ ^бавне Ватре треба. Оставимо то на зиму Гоопа-Цвето! Нека од нас мирно прође Жарко лето. А кад стане клета зима Да нас брије; Кад свак' тражи топлу пећцу, Да се згрпје: Онда и ја, у сред мраза, У сред студп Место пећн загрлићу Вагае грудп! Г—њн М— вац. Влада Л— вица.

0 Г Л А С. Тражимо раднике. Тражимо раднике и наполичаре ради склапања уговора за јесењу кукуружњу бербу на даљском спахилуку. Ове године ће се зацело берба одржати, —- не каб лане. За уредништво »Заставе« Коста Лера »пацов и надзорник народних добара«.