Стармлади

Бр. 7.

— С Т А Р М Ј1 А Д И.

Стр. 51.

оделу — управо гаћама, на којпма је дивно ишарава била стопала, од прилике у формату цппеле архимандрита Видицког. II „туђе панталоне« еу дошле у гаћама — пз разлога тто ,су случајно туђе панталоне црне. Један грдан, велик мајмун бпо је обучен у црвеним панталонама. Управа угарске железнпце на заузпмање Јаше Томпћа, којп је са њоме у пријатељском „одношају", била је наредила екстра-воз, алп неко је морао денунциратп пз Новог Сада, да тај воз није, као шго јејављено, за избор радикалског посланика на угарски сабор, већ даје за прееос света на патрпјархов погреб те је свет остао без екстра-воза. • Ч е к а њ е. Свет је ушао у воз који је имао места, а који нпсу ималн места ни у првој, па нп другој нп трећој класи, та су дошлп у вагоне за разну робу. Коста Брадваровећ н Јожика Мајер су доспели чак у вагон за марву, а некојп радикали који су пначе изгледалп као да су ћумур вадпли — доспели су у вагон с ћумуром. Дра Соса су прпвезали уларем за последњн вагон. Воз је дуже чекао на станици. На послетку ће неки нестрпељив и пргав господин рећи: »Ма што не крећемо? Ког ђавола чекамо — На Јашу Томмћа! —- одвратп му неко. На послегку је п ООн сгигао. Воз је још причекао, док је Момчило Тапавица ишопао Јашу и док се др. Сос „ишетао - ' — п онда је кренуо. Нема места. У вагонпма нема места. Многн седе једно другом у крплу. Капелану Мушицком сели двојпца у крило. II ако је доста „запарно", њему нп брига. Цупка их на коленима. Радикељци су пзван свог обичаја чепали час једне час друге, а некима се попели на главу... т. ј. на полицу за багаж. Кондуктер је до душе протествовао — а онн веле: „а ми, а багаж, то је све једно! II пошто се заиста пспоставило, да је једно исто... осгавља их »на вешала", што рекао др. Свпњарев. Јаков је испрва по свом обичају стајао

на две платформе,, а после и није пријатно, у затвореном седети, јер ако ћемо нашто, па п доста је „седео" у затвореном, пет годпна. Еле кад је Јаков затражио од кондуктера место, овај се осврћао, осврћао, па кад је впдео, да је све попуњено, рећи ће: жао ми је, али је све заузето! Није истина! дрекНу неко. ООн мора . пмати своје место. II за тим скочп на ноге, одведе Јакова до једног засебног одељења, на ком је збиља била прикачена Јаковл,ева впзиткарта и рече: изволпте! — Видите, да ваш кабинет нпје заузет. II тако стрпаше Јакова у његову собпцу. С пол>а се лепо могла читати његовопме: 00 (н). Дотични услужни господин је био самосталац. II р ед пагрпјарховим дворем. Силан свет. „Застава" погодила управо овог пута није слагала. Све сами „текијаши". На портанским вратима, која воде у цркву, нема повереника, њега замењује нека грдна ћускија у жандарској униформи. »Фукара«, што рекла »Застава«, нагрнула унутра. Сви дижу беле карте у вис, само Један новпнар црвену. — Молим, пуштајте ме увутра, ја сам главни школски референт. — Кад сте референт, а Ви реферинште сутра. Нема данас ништа од реферисања. — Али молим, ја имам говор да држим у цркви. После дуже препирке, долазп повереник полициЈе. Молим, господине! Извол'те, извол'те! Жандарм се чеше по глави, и мрмља: »Е, тај ми се увукао, али неће впше ни један. Ја сам професор срп. новосадске гимназиЈ 'е Милић. Чудна ми купусд! — Српска новосадска гимназија. Не пуштам ни Еецу Дунђерског. У том долази Гедеон Дунђерски. Хоће унутра. — Ехе, стој, куда сп навјзо. ти брадоња.