Стармлади

Бр. 8.

— СТАРМЛАДИ. —

Стр. 59.

Иступање наше радикалне странке из коалиције. Милом, слатком и меденом радикалском напаћеном народу ! Мото: Куд је отишло јуие нека иде и уже! Мили, рођени, иорцулански, цукерпокерајни н од бонбона радикалски народе! Дико н поносе пашпх прадедова са поља Косова! Ево се н опет теби кукавном обраћамо. Као што Хрватн веле: »Бог и Хрвати!« — тако н ми велимо: »Бог и Кошутовцп«. Народна пословица вели: »Ко с ђаволом тикве сади о главу му се лупају!« п ми смо садилп са самосталном српеком и удруженом хрватском странком неку речку резолуцију — у коју је учествовао п наша узданица, дика и понос Српства још из оног доба када смо «заједно« бојак били, — из крвавнх дана, наш војвода »шупљпканац« Фрања Кошут, за чије заслуга по Српство зна и најмаље — теле радпкалско. Његово српско срце, и љеговог побратима војводе Брезивице — прво је закуцало за српске школе. Њима је суза радосница иа оку пошла — за нашим школама, које сузе се и данас потоком лију, а доказ тога је Дунав који је силно порастао. Мислимо да нема Србина ни на Марсу који неби одобравао нашу одапост, приврженост, — тпм правим прнјатељима васколиког Српства. Пзрод је сваки којп не одобрава наш сојуз са њима. Издајничко је писање »Заставе« која у б. броју од г. 1905. крајцаруше од речн до речи ово шппе: СРБПН II — СРБИН. »Кад пе бп никоје више зло пзлазило нам пред очи, само онај злогласнп Берзевпцијев предлог о школама, довољан је, да нам узмути крв н упути иас како треба. Пма их којн кажу ? да неће овај предлог ни излазити пред сабор. Те нећемо слушатп, јер чисто на чисто лажу. Пма жалосних Срба, владиних кандидата, који се куну да неће гласати за злогласип предлог. Кад *су они у стању да помажу и подржавају таку владу, која је кадра створити онаки предлог они су толико исто криви као о влада и они ће бити у стању да учине све и сва — против свога народа. Ми отворено велимо, нпје сваки Србнн Србин. Треба делити кукољ од пшенице. Србин

невера и изрод, ма колико се тукао у своје српске груди, он је увек само — невера и изрод. Не можемо победити свугде и не морамо победнти нигде, али морамо очувати и не окаљан образ народа. Смутљивци, подлаци и ниске душе показаће се у својој боји. Коме годи да буде певера и одрод оставите га. Судиће њему народ и његова рођена савест«. Та стара клеветница, неће да види да данас п,ен госа, а наш опште обљубљени Јаков, баш обратно доказује делом да је нами јединп спас у измећарењу, подвлачењу, увлачењу, п оснпвању пузавачких друштава. А онп слепци с онестране Саве, неће да увиде, да нас он, сам — Кошут храни п брани. Алп ми који смо звечећим разлозима уверенн, да је српски народ давно желео видети Змај Јовпну жељу остварену; »Дижимо школе!» уверени смо да ће вековнма причати се о нашем јуначком држању, које ће нсторија једино моћи упореднтп са славнпм држањем »Јоте на топу!« пли »Јуначком смрћу Крунослава Јовића!« Или зар има Србина, а да не зна не осећа, да је наш хајдучки »Сабор од мегдана« — псто што п славнп мегданџија и јунак Хајдук Вељко. Као што је Вељко грмнуо силнику турчину, који хоће да тлачи Српство, —• исто је тако н наш јунак »нсторијског ханџара« Јаков, подвпкнуо онима у Пешти: »Главу дајем, автономпју пе дајем! »Пма ли светлпјег зар примера у одбрани наше автономије — од овог. Не зацело не. Па да има сто глава наш Јаков као што по несрећи само једну има — и да их је заложио за срећу и благостање нашег радикалског народа, народ бп му опростио. Јер и пословпца велп: „Сит гладиом не иерује!" На поруку нашег новог војводе »шупљпканца« Фрање Кошута, а преко нашег званпчног органа спрско јеврејског листа »Хатаркера« могло се п дан раппје чути •— да радикална странка има да иапустн јаку морску климу на Реци — која јој може шкодити њеном автономном телу, те да се повучемо — у Дал>. Уједно јављамо овом приликом да је »Божјом мнлошћу« који је и сам радикал — и »шол.ом кафе« од »нашег« Јаше Томића — уклонио нам се н покојни нашникада непрежаљени патрпјарх Георгије Бранковић, чијом смрћу је великп губитак осетпла наша странка, — тако да можемо