Стармлади

Стр. 60.

Бр. 8.

нашем милом народу рећи, да је патријархова смрт — и смрт радпкалне странке. На жалост, наши су дани нзбројани -— тако да с патријархом Георгијем Бранковнћем леже у гроб и радикалка странка. Нека за то дакле свакн радикал, иа бп он у »нашој« држави, Срему^ или на месецу — себи узме за чврсто гесло: »Дал.!« Као што је Јапанцима било најсветије и најчвршће гесло освајање Портартура, за које су п главе залагали — тако треба да свакн радикал неустрашимо се ббри за освајање Даља. Прожмати таком жел>ом — морамо Даљ освојити п у Даљ ућп, одакле ће се непријатељ истерати, као што се н некојн у граду Карловцу капнтулирани и већ се предали. Мн мислимо да један Дал> доносп више прихода за један дан — него помађарене школе за сто година. Па тако нсто и манастирн. Мн имамо у нашем велеуму Др. Оите Мушицком, сјајног примера којем је један једпнп манасгпр дао чпстог прпхода 16 хиљада круна. Има ли право дакле раднкална странка кад се борп за манастнре!? Ннсу лп то дојке које не могу нп сто матера заменути. Нстина да пословица велн: »Нема слађе хране над мајчппом храпом« — па ппак народпи фондови су по »испптпвању« раднкалског брадоње куд и камо слађа н снажнија храна, Та храна је управо спас радикалског човечанства — н замењује Кохов лек од туберкулозе. Тако на пр. је преписап тај лек једном радикалу, за којег су држали, да ће му туберкулознн дуг главе доћи — и он је на мах почео да се опоравља. А лечи и од филоксере. Излечио је тако брадоњин виноград — и џепове доктора ДГше Мушицког у које је филоксера у највећој мери беснела. Је лн дакле потребно још јачпх доказа п аргумената за пступ паше радикалне странке из коалиције. Абстрахирајући пословпцу »трбухом за крухом« — уверени смо ; да смо нашу срнску дужност у интересу како свом тако и нашег најискренијег војводе српског, милостивог господара, Белог Брда и даљске нахије Фрање Кошута! Кличемо: Е1јепахаза фих 820111108 Јакаћ, јунак »исторпјског ханџара«, Јота II., одликован великим шамаром од Тапавнце, свршени тишлер н шестогодншњп вацкп сужнпк за невпно проливену српску крв, и завршујемо са: Бог ■— и Кошут!

Мдп <1пу& ј и пкпак е11 кеП тепш. За радпкалско српско-јеврејско шовенско кошутовачку странку: Балов; с. р. великн жупан »немањине« фплоксерске лозе.

ИАСЈА БЕСНОЋА. „Српска Мисао" доноси вест, да је карловачко градско поглаварство издало званичну објаву, да у граду влада пасја бесноћа. Један паметан полицај, отприлике као онај жандарм о патријарховом погребу, овако је то народу објавио: „Упозорује се сваки газда, који год и.«а псето, да мора носити брњицу, иначе ће бити кажњен глобом до 400 круна!" И сремски радикали су сад у недоумици, да ли да употребе ону брњицу, што су на заједничком сабору добили на поклон од Кошута, или да умоле радикале из „уже Угарске"', да им позајме њихову школску брњицу — или чак да употребе најновију брњицу, коју им је Ракодцаји дао на поклон. приликом њиховог иступања из коалиција. Како се нису могли сложити у избору, као и редовно кад је реч о избору, то су се обратили на мирског патријарха Јоту II.; и заиста Јота II.. је нашао излаза. Поручио им је, да је у тој ствари још по најбољи излаз, њушку у зобници држати. То је као оно, кад су питали циганина, били се грејао или јео — а он је одговорио: да би пржио. Тако и радикали, по Јотином савету, натакоше ..брњицу са зобницом". И у Новом Саду се појавио један случај псећије бесноће. Нека салашка џукела насрнула је у сред бела дана у каФани код »Јелисавете" на уредника »Новосадских Новина", па да га уједе за тур, па да га уједе. — Боже мој, шта чини страх! На против, са главом исте џукеле су неки дан туцкали столове у каоани код „Трансвала" — тако је то мирна животињица. Чудимо се! Треба само пронаћи начин за укроћивање ћуди. На пр. какву добру дренову мотку, корбач или већ тако нешто на ту сорту.

СВОЈ СВОМЕ! Објава. Радикалском народу! Бескућници свог света, јављајте се. Ухљебпје! Даљска уирава за иамештање разних беасуЛпшса.