Стармлади

Бр. 10.

Стр. 75;

Др. Бошко: Али само једну китицу. Један скупштинар: Онда волијем умрети. (Одуаима себи живош.) Др. Бошко : (Ииак чиша своју шсму)'. ПОД ЂЕРМОМ. К'о човек сам љубио са детиљим жаром: Ђерам, валов, стадо, брљу пред бунаром, Док апђели једном и но мене слете. Од вас нек ми самрт венац на гроб сплете. Мица Савић: Јесте ли ви го спевалп или Бранко? Др. Бошко: Мислите Радичевић? Мица Савић : Не, Лептир! Др. Бошко: Хоћете лп ме бирати за члана? С купштина: Хоћемо, о куковом. Др. Свињарев : Ја сам : Ј »а то, да Матпца издаје бабички курс. Др. Вачић: Скрећем пажњу па пакрачко »дете« са 6 ногу. Др. Бошхо: -СПлаче, да га изаберу у књижевпи одбор) Др. Свињарев: Држи да би Ј>ошкове песме велику услугу могле учинити у хирургнјп, нарочито њихов благотворап утицај па тврду столнцу. Једпио, што нрпмсћује, да би правнлпији иаслов бно песмама »РигаЈо«. Председник (Бошку): Нема бнрап.а па вереспју! Прво плагнте чланарнну. Бошко. Молим, одма. (Виче); Госп. Попадпћ! Кузман Миловановић: Бићу кратак п ако сам дугачак. Наша је пзричпа жељн, да п мп мало »Матнцу« дрпамо. Др. Милан А. Ћирић : Зар пису доста нарОЈЦШ фондови ? Кузман Миловановић (Плаче): То је мало, господо, врло мало. (Ј е ц а). Књижевни одбор за узајамно награђивање: Жао нам је! Ову сису ми ие дамо! (Сви ти књижевници се окупе и стисну око »Матице« и сваки по једну снсу шчепа и сисају и даље. Кузман дугајлпја, лирски песник Г>ошко излазе плачући са рукописима под пазухом. Пред Матпцом махну Будаковић на таљигаша, који је донео кола рукопнса од Јаше и компаније — да тера натраг. Таљигаш окреће кола, радикали се окрећу на свс стране, па пошто ингде ништа не виде, што би се могло понети, разилазе се као тарана — куд који.) РР** Молило спе дужиике, да изволе одма иослатн претнлату, коју ДУГУЈУ- Администрација.

Кратке али слатке вести. — За 10. сктобар су прогласили удружени раденици општи страјк — у интересу општег права гласа. Тога дана ће и „Застава" страјковати — не ће лагати. = Организована радикална странка је дала направити себи значке, које су врло лепо израђене и верно символишу значај странке. Јасле. нож, тулипан — и празне касе. — „Србобран" је донео слику са румског збора, на којој се види 213 учесника и један коњ — без главе. „Застава се љути и вели: није истина. Биће ипак да она има право. да је било више коња без главе само се нису видели, јер Фотограф није добру нозитуру заузео. — Из Прне Горе стнжу гласн све црњи м гори. — Еппскоп Шевић јавља, да оп не мнсли.да се прими за патријарха. Каже, оп зна, да п ако не бн од њега тражплн радикалп да се сав мађарпзнра — они бп ппак нзискивалп од њега црпо на бело макар једно слово, рецимо »в« да мађаризнра у »г« — н тиме га држали у шкриицу. — Саборски одбор је угушио »Српску Мисао" у Карловцима. Каже, кад можемо ми новосадски радикал.и , бити без српске мисли могу и самосталци без ње живети. — Сомборци хоће да оснују заједничку кујну и ради тога су већ изаслали једног члана у Езечкерек, да проучи ондашњу заједничку кујиу. — Па Бог их видео што нису дошли у Нови Сад. да проуче нашу кошутовачко радикалску заједнпчку кујну, та је ваљда старија. К 0 Л Е Г Е, . — Шта радите ви, Блау, у Бечу? — Ја сам Векерлов колега! — Како? — Па и ја сам дошао у Беч да склопим поравнање —- са мојим кредиторима. '

ОСВЕТИЛИ ИМ СЕ. Штадлерове језујите у Травнику одгајиле су једног свог питомца, по имену Елеговнћа п послали га своме савезпнку Јозефу Фраику. Један муслимап из Босне рече једном згодном приликом свом једном познаинку Хрвату нз Хрватске: — Пма већ трпдесет годппа, да пам свакп смет и отпадак из Хрватске шаљете у Боспу, да нас газп, шпијунира и прогања. Алп мп Босанцп инак смо вам се за све крваво освстплп! — Како то ? — уиита зачуђепо нријатсл.. — Послалн смо вам Елеговића! — одврагп муслимап.