Стармлади

Стр. 92.

— СТАРМЛАДИ.

Бр. 11. и 12.

Из мемоара пок Абуказема. Бравар. Нека судска иследна комисија запита једног трбушастог господина из Руме, каквог је занимања. — »Ја сам бравар« — одговори он. »Молим, реците јасније, јесте ли шлосер или тргујете са својим свињама (бравовима). Дебела КОЖП. Апсеници у управи града Београда, после оног разбојничког догађаја са Нокаковићима, одали се на занат. Праве врата од коже са обра^а радикалске владе. Та је, веле, тако дебела, да је не може тане пробити, ако би опет бајаги неки жандарми добили вољу на терање џелатског заната. Измениће је. Пета заповест божја вели: Не уби! — Јест, ал' шта би онда радикали радили, кад не би било слободно убити? — Саборскп одбор мисли, да тај »параграф« — измени. НА ЗНАЊЕ. Милом и верном Орпском радишј калском нареду. [ип Јављамо свима Србима, наше странке ксјима смо обећали нов_ чане помоћи пружити, да због неште не може бити ништа, ј ер смо морали по налогу новог па_ тријарха Св. јакова и његовог верног слуге Габора издати 860 хиљада круна итебејским Ма|арима, да купе српске земље, а уједно да дока_ жемо Апоњију и Векерлу наш ха_ зафи(х)шаг, и препоручимо се влади за даље ударање шамара чикмежету народних фондова. Они који су хтели заАмерику, нека се крећу. Ми им желимо од срца сретан ајдац. Радикалски крм саО. одОор.

Алал му памет! 10. октобра, кад је полиција показала социјалистама, помоћу војске, своју моћ — на уласку у Хаџић-Светићеву улицу, у којој се налази стан социјалиста, стојало је више полицајаца. У један мах наиђе један књижарски колпортер, који је носио у руци »шарена пос.та«, што рекао онај, шерет србијански, разносач регелуше. Кад је пслицајац спазио, а он га нападе: »оеамо то, и ти тераш политику!« — и зграби му из руку неки »журнал« за женске тоалете. Узалуд је он доказивао писменом полицајцу, да то нису никакве новине, него журнал, полицај му не хтеде дати. Кукавац, мора да је мислио, да је то »Стармлади«. Овај дупли број смо издали с тога, да 1. октобром може 111. четврт почети, идући број излази уредно после 15 дана. Администрација.

I осп. Стевану Бешевићу морално одговорном уреднику »Врача«, Загреб. Тежак порођај је сигурна смрт. Једва се и ваш одговор породи. Оно и никакав одговорје одговор. Показује бар своју моралну голотињу -— и паки завезна уста печатом бр. 2800. Утврдио сам, и признала је г-ђа власница, да „Врач" троши годишње 10 хиљада круна, и 10 хиљада круна је у стању да као најновију вересију кредитира. По томе је оно „нема дико" — лаж за обманути простоту и претплатнике. Рекли сте, да ,само покварена и гадна душа може донети таку инФамну лаж, да „Врач" не сме беле прословити о Босни". Рекли сте да вам кажем ту душу да имате прилике да пљунете на 12-годишњи рад. Изнео сам вам писмо покојног »Врача — у ком вели од речи до речи: „Врач" ие сме ни једног словца зуциути о Калајштини. Да неће ту глупост да чини да пише противу онаке бездушне калајеве владе, јер вели: нашто ћа П }>дати кад се тим „ништа, ама башниупаа ие постиже! (Еј глупи Петре Кочићу, Кондићу и ви други народни борци, што ћапрдате, и чините ту глупост, да противу босанске инкизиторске владе пишете, кад се тим ништа, ама баш ништа не постиже). Али наравно такоможе говорити само „Врач«, који о себи овако вели: „Зна лупеж да су ми уета завезана, а руке спЈ - тане! и Шта је писао »Врач 1 ' том^ лу пежу, изнећу у идућем броју „Стармладог .