Стармлади

Стр. 108.

— СТАРМЛАДИ

Бр. 13. и 14.

Л И С Т А К. кенрих Конти. У (шрбернир. (Цртиица.) (Летње после подне. Радионица је празиа. Врућвна је. Не долази нико. Два берберска ше грта су господари у радиопици. Газда снава, номоћници се купају.) Алекса: Та нвкада не ћеио бити људа, ако се сами не научимо. •Стева: Добро, добро... па шга да радвмо? Алекса: Ти ћеш илаћи напоље Стево и вратићеш се патраг. Ти ћеш бити муштерија, а ја помоћник. Стева: Добро. Алекса: Но, одлазм! Стева (изађе наиоље, мало затим се поврати. Гордо испупчи плућа): Добар дан. Алекса (прискочи му): Слуга сам понизан! Изволте зановедајте! Стева (покаже па образ): Брада... Алекса: Ја, молии покорно. Стева (обес-и шешир о клин): Само брзо, јер немам времена... званије... Алекса (на једној столици окрене јастучић): Изволте сести... Стева (седне отменим покретом и извади цигарету, занали је и дуне дим у Александрово лице.) Алекса (тихо): Ти море, добићеш батина, ако те видим! (Гласно.) Врућнна је, високор.одни господине...! (равно га сапуни.) Стева (све једнако дими); Хм!... дајте ми само једне новине! Алекса (скочи услужно): Изволте, заповедајте! (С поља се чују гегајући кораци. Два дечка се поплаше, Алекса испусти тањир са сапуницол и ЈУР Н У У ) е Д ан кутак. Отворе се врата, појави се једна кудрава глава и дечацима сасвим олак ша, када је иста проговорила дршћући, покорно: — Срећан добар дан желим... У име оца, и сина и светога духа... Стане и погледа око себе. — Нема овде никог? (Затвори за собом врата и одгега се.) Сгева (се нојави. На лицу му се суши сапушава пена): Чуј, ала сам се ноплагаио. Алекса (прво погледе на тањир за сапуњање и подигне га радосно): Није се разбио!

Стева: Цо, опери ме! Алекса: Како да не...!сада ћемо наставити. . Стева: А ако опет дођу? Алекса: Нека дођу! Стева: Ја пе ћу да будем крив! (Седне, надме се, налегне и из џена извади цигарету, коју је био сакрио. Још је горела. Срећа, што ми није нзгорео капут. Гледај... (Злдими и на стави своју улогу.) Брзо, само брзо, пријатељу! Алекса (брзо оштри бријач и хоће да забавља госта речима): Какав ће бити усев, високо родни господине. Јесте ли изволелн чути, да је градоначалниковица иобегла... да је сирома госнодин сележник скрхао ногу,.. али ће храна бити на цени, хвала Богу... Стева (чудећи се зине. Нзађе из улоге.) Ти, Шацо, откуда знаш све то? Алекса (витлајући бријач приближивао му се и није му одговорио на питање): Заиста, не ваља овај свег, високородни госнодине... Да ће госпобица Молнарева са подбележником,.. ко би могао помислити?... ко би могао помислити... Стева (замоче): Пазите! Алекса: То је свеједно!... сада се играмо, а ти моли за опроштење... Алекса: Молим, опростите, високородни господине. Нисам знао, да имате брадавицу! Стева: Не дрљајте толико, него пазите, ви марва! (тихо): Је ли добро?... Море!... Алекса: Врло добро!... још огменије... грубље! Стева: Човек тако одлази иснод ваше руке, као да одеру... Алекса (безобразно): То је претеранаст, високоро1,ни господиие! нигде не пазе тако на кожу муштерије, као код нас... Стева: Могу рећи, добро смо... Алекса (окретно вуче бријач по Сгевином глатком образу и брбља неирестано): Богме се не види на високородном господину, да је деда... Стева (се насмеје): Ти, лудаче! Алекса: Лице вам је тако млада, да га је брити заиста уживање. Стева: Но, журите се само, журиге се! Алекса (тише): Ти, Стеване, сада не знам, шга да долази. Стева: Видиш каква си марва! Сада ми опери образ. Алекса: Имаш право!... (донесе воде и онере Стевин образ од сапуна. Затим опег наоштри бријач, да га избрије.) Стева (на нос му слети мува и док је нр-